Prolazi januar i verovatno ste već odustali od bar polovine velikih odluka koje ste ambiciozno doneli na isteku prethodne, ali možda ste nekolicinu sačuvali, čvrsto odlučivši da krenete sa zdravijim načinim života i da izbacite navike za koje znate da su loše. Pre nego što to učinite, proverite da li u njih spadaju i neke za koje su novija istraživanja pokazala da su nepravedno osuđene i da nam čak mogu biti korisne.
Živeli!
Prva stavka na spisku koju precrtamo kada pokušavamo da promenimo način ishrane često su vino i kokteli jer su to kalorije bez nutritivne vrednosti, a uz to i ne olakšavaju rani odlazak u teretanu ako ih pijemo prethodno veče.
Sa druge strane, škola javnog zdravlja “Harvard” pratila je 14,000 žena u periodu od 1976. do 2000. godine i došla do zaključka da su one koje su u proseku konzumirale 15 alkoholnih pića nedeljno bile zdravije, naročito ako su tu količinu rasporedile u toku nedelje. Kao razlog je navedeno to što alkohol verovatno utiče na smanjenje rizika od pojedinih bolesti: srčanih problema, kognitivnog opadanja i moždanog udara, utičući na zgrušavanje krvi, nivo insulina i dobrog holesterola.
Sve dok ste umereni, ne morate raskinuti sa čašicom
Ne volite maraton?
Ukoliko je trčanje sastavni deo vašeg dana, beleženja broja pređenih kilometara i pomeranje te granice verovatno vam pričinjava posebno zadovoljstvo. Što je veća razdaljina, veća je i izdržljivost vašeg organizma. Skorašnja istraživanja Mayo klinike pokazala su nešto drugačiju sliku, tj. da takvi izazovi mogu da imaju upravo suprotan efekat, nalik onome koji na naš organizam imaju cigarete ili brza hrana. Odakle takva tvrdnja? Naime, stalni napor kojim se izlažete ako nedeljno trčite preko otprilike 50 kilometara (što nije mnogo ako vežbate za maraton) dovodi do oštećenja tkiva, a samim tim povećava rizik od oštećenja srca i ukrućenja arterija.
Rekreativno trčanje po parku, čini se, može više da pomogne nego iscrpljujući višesatni treninzi.
Ko rano rani…
Izgleda da će ranoranioci prestati da budu magična bića u našem društvu jer njihova čuvena mantra Ko rano rani, dve sreće grabi izgleda više ne deluje. Japanski naučnici otkrili su da su oni koji se bude pre zore podložniji problemima sa visokim pritiskom i otvrdnjavanjem arterija, što može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Razlog leži u remećenju prirodnog telesnog sata koji reguliše nivo hormona povezanih sa širenjem krvnih sudova.
Sat-dva duže u krevetu ne znači da će neko ugrabiti vašu sreću
Mast ni u vicevima
Priča o mastima i posledicama koje mogu imati dosegla je toliku popularnost da ste verovatno počeli da se osećate kao kradljivci ako u supermarketu posegnete za bilo kojim proizvodom koji je sadrži. Članak koji je objavio britanski magazin o medicini ukazao je na zanimljivu činjenicu: nisu sve masti iste. Dok trans-masti nisu dobre za organizam, vaše srce neće mnogo dobiti potpunim izostavljanjem zasićenih masti prirodnog porekla koje možete naći u kokosovom ulju, puteru ili mesu.
Slatkiši za doručak?
Ljubitelji čokolade mogu da odahnu, više neće biti progonjeni jer se od ranog jutra truju šećerom. Nakon 32 nedelje istraživanja, Univerzitet u Tel Avivu izračunao je da su učesnici koji su jeli kolače, čokoladu i keks u okviru obroka od 600 kalorija izgubili u proseku 18 kilograma više od onih koji su držali dijetu lišavajući se slatkiša. Uzrok tome bi najverovatnije bilo to što je dezert na početku dana držao učesnike sitima duže nego što je bio slučaj sa niskokalorijskim doručkom, pa su prvi u toku dana ukupno uneli manje hrane. U prednosti umerenog grickanja slatkiša uverili su se i istraživači Bejlor univerziteta medicine koji su kod sladokusaca našli manji indeks telesne mase (ITM), niži nivo holesterola i manji obim struka, nego kod onih koji izbegavaju slatkiše.
(Ne) štedite se u spavaćoj sobi !
Za blagotvorno dejstvo seksualnih odnosa već ste čuli, ali ukoliko postoji neki tekst koji ovu aktivnost svrstava pod rizične po vaše zdravlje, zanemarite ga. Britanci su uporedili krvni pritisak 23 žene i 22 mušakarca obrativši pažnju na to da li su u skorije vreme upražnjavali seks i zaključili da u grupi koja je odgovorila pozitivno ima manje stresa. Osim što stimulišu oslobađanje dobrih hormona, igre u spavaćoj sobi štite vaše telo od koronarne bolesti srca i moždanog udara, zato zaboravite glavobolju kao izgovor, nego je izlečite!
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
