Nismo pozvani da osuđujemo i presuđujemo. Ali svi smo dužni da rasuđujemo i da razlikujući dobro i zlo, ispravno i pogrešno, uzmemo u obzir i sve nijanse između crnog i belog i da nikad ne pretpostavljamo da znamo sve činjenice i da je naš sud sasvim tačan. Možda saznamo i shvatimo nešto zbog čega ćemo promeniti mišljenje, a onda ćemo se loše osećati, ako smo već presudili.
Stvari obično nisu baš onakve kako izgledaju
Sve ima svoju cenu. Sjajne i privlačne stvari, kao i one druge. I svi plaćamo tu cenu, održavajući izgled koji želimo da prikažemo, ili onaj kome nismo sposobni da umaknemo i da ga promenimo. Niko nije uvek dobar i divan kao što izgleda, niti je iko toliko loš i bezvredan, kao što deluje. Neki dobri i pristojni porodični ljudi su pravi tirani, a neki pakosni i ljigavi su požrtvovani i odgovoroni u svojoj porodici. Naravno, ima ljudi koji su sto posto osobe od integriteta i autentični su u svakoj situaciji, a oni obično ne kriju svoje loše strane i ne prave se boljima nego što jesu.
Uvek postoji druga strana medalje
Kad se zauzimamo za nekoga, treba da znamo sve, kao advokat koji brani optuženog. Treba da pronađemo slabosti njegovog viđenja stvari i da znamo kako drugi interpretiraju njegovu priču. Istina je tamo negde (hvala Molderu) ali obično je između svih tih „negde“ i treba je prosejavati predano, kao što se ispira zlato.
