Napraviću kratak uvod koji na prvi pogled nema veze sa temom, ali ipak ima suštinu. Najomiljenija knjiga ikada mi je “Da Vinčijev kod” i kada je po ovoj knjizi snimljen i film, logično, morala sam da ga pogledam. I tako smo jedne večeri sedeli drugarica, njen brat i ja i gledali film. Moram da priznam da sam bila prilično razočarana filmom jer mi nije bio ni prineti knjizi, ali drugaričin brat je bio taj koji je izvalio najveću mudrost ikada – izgubio sam tri sata života. Ova tri sata nikada neće da se vrate! Da, mi smo plakale od smeha, a to je ostala fora koju i dan-danas, skoro 10 godina kasnije koristimo u svim situacijama kada vreme uzaludno bacimo.
E. U tome je suština. Vreme koje potrošimo uzaludno se ne vraća. A jednom će ti zatrebati. I to nije slučaj samo sa promašenim filmovima već i, još gore, sa promašenim ljudima. Film ćeš preboleti, ipak na njega potrošiš svega dva do tri sata, a na ljude nažalost trošiš mnogo više. I na kraju? Zaj***š se! Zato, ove ljude odmah isključi iz svog života, dok još nije kasno!
Tračara
Da se razumemo – malo trača nikoga nije ubilo! Ali zaista ti nije potrebna osoba koja nema svoj život već stalno uvlači nos u tuđi, koja stalno ima (negativne) komentare za nekog, bez obzira na to da li ga poznaje ili ne, koja “više od kolača voli ukus slatkog trača”… Ah, to je tako naporno! A njoj skoro pa ne smeš da kažeš da te tračevi i ogovaranje ne zanimaju – onda ćeš i sama postati deo jednog, kod nekog drugog. Tračare su naporne, negativne i – nekad prosto nepotrebne.
Hejter
Hejter obično ne vidi da je hejter, ali i te kako ume da te povuče na svoju tamnu stranu. Hejterima je uvek sve crno, oni ne umeju da pronađu ništa dobro u jednom jedinom danu, uvek se žale na nešto… Naravno, ovo nije problem dokle god ne počinje da utiče na tebe, dok i sama ne budeš povučena na dno. Dok hejter truje samog sebe, dobro, tako on želi. Ali kada počne da truje sebe, tell him boy bye!
