Ma ko još to voli da ustaje ranije? Da, apsolutno niko, jer svi volimo da ostanemo makar još onih “pet” minuta duže u krevetu kako bismo se izležavali. Međutim, problem nastaje onog trenutka kada imaš poteškoće sa ustajanjem u nekim ranijim satima, jer prosto želiš da spavaš duže i još uvek osećaš sanjivost, zbog čega nemaš želju da ustaneš iz kreveta. Ako si u toj grupi “ne mogu ja rano da ustanem”, postoje saveti i trikovi koji će ti celu ovu ranu, jutarnju situaciju olakšati.
Neće ti ništa značiti ukoliko ustaneš rano ujutru, te odmah nakon toga skuvaš sebi kafu, čaj ili nešto slično, a onda se ponovo ušuškaš u toplo ćebe i gledaš narednih nekoliko sati TV program ili nešto slično. To će samo dodatno da te odvlači u san i da učini da celog dana osećaš pospanost. Znači, potreban je dobar razlog za ustajanje u ranijim jutarnjim satima. Nebitno je da li se radi o poslu, nekoj obavezi, času, treningu, potrebno je nešto što će vas navesti da se pokrenete brzo nakon ustajanja, zbog čega vam neće i ne može smetati to ranije ustajanje.
Potrebno je i da se navikneš na neko određeno vreme u koje ustaješ. Ukoliko se dugo vremena budiš u isto vreme, na primer, u 9 sati ujutru, očekivano je da će ti biti teško da se odjednom prebaciš na to da ustaješ dva sata ranije, u 7, na primer. Zbog toga je potrebno lagano preći period adaptacije. Najbolji način da se adaptiraš jeste da postepeno, iz dana u dan, menjaš jutro ustajanja za po 10 do 15 minuta, dok ne dođeš do toga da se organizam već navikao za ustajanje u novo, određeno vreme.
