Tinejdžerske godine možemo da objasnimo jednom rečju – anksioznost. Mislimo da smo najpametniji na celom svetu, i sa svima delimo naše mudrosti. Svakom ko nam ukaže na to da smo se ispilili juče, lupamo vratima pred nosem iz sve snage. S druge strane, bolno smo svesni svih naših nesigurnosti i večito preispitujemo sebe i svoje misli. Nismo sigurni koja su osećanja normalna, a koja nisu (kao ni koje količine alkohola su dovoljne). Probamo, eksperimentišemo, tražimo se, a kada se nađemo opet se izgubimo. Nestabilni, ranjivi i zbunjeni voleli bismo da nam je neko rekao sve ono što sada znamo. Mada, kad bolje razmislimo, ne bismo ih ni znali da nismo morali da ih otkrijemo. Bilo kako bilo, ovo je sedam stvari koje bismo voleli da brodom u boci pošaljemo kroz vreme tinejdžerskom ja koje trenutno sedi u ćošku i pati uz pesmu od Greendaya – “Boulevard of Broken Dreams.”
Neuspeh ne znači da si slab, nego da učiš
Neuspehe doživljavamo poprilično tragično u tinejdžerskim godinama. Često koristimo priliku da proglasimo emotivni i psihički bankrot (i to vrlo dramatično). Kada se desi da na nekom životnom polju doživimo poraz, odmah dignemo ruke i potrebna nam je velika podrška od naših prijatelja da prikupimo snage da ustanemo sa dna (koje nije nimalo duboko, ali nama tako izgleda). Tek kasnije shvatimo da su upravo ti neuspesi ono što nam je omogućilo da danas budemo tu gde jesmo, jer smo naučili kako nešto ne treba i šta je to što nam ne ide, ili što ne želimo.
Kraj ljubavi nije kraj sveta
Ako smo neuspeh doživljavali tragično, kako li smo tek doživljavali krah ljubavi. Svaka ljubav je bila ljubav naših života, patnja je bila u trendu, a dramu smo namerno pravili da bismo sutradan imali o čemu da pričamo. Kada na sve to dodamo i litre alkohola i osamnaeste rođendane, to zaista nije dobra kombinacija. Kad se setimo koliko smo posvećeno patili, zaista nas je žao. I dugo nam je trebalo da naučimo da nije ljubav baš sve što smo tako nazivali, a i da jeste, da je valjalo to bi trajalo. Svaki kraj je prilika za novi početak, u kojem ćemo biti pametniji, ali dok smo došli do te životne lekcije, pošteno smo se namučili.
Prijateljstvo i drugarstvo nisu ista stvar
Tinejdžerske godine pune su “izdaja”. Iako je tačno da prijateljstva iz osnovne i srednje škole traju ceo život, nije to slučaj baš sa svim. U tim godinama prolazimo kroz razne faze, u svakoj od tih faza mi se družimo sa ljudima koji nam tada odgovaraju. Sem toga, ne postoje zle klinke samo u američkim filmovima, deca su vrlo okrutna i u realnosti. Pogotovo kad je tri drugarica u društvu, pa su stalno dve u nekom dogovoru. Sve je to normalno i sve je to u “roku službe” samo što smo tada ranjivi i mnogo je lakše povrediti naša osećanja. Lako u nekoga uperimo prst i optužimo ga za veleizdaju, a zaboravljamo da smo juče mi to isto uradili nekome. Pravi prijatelji ostaju uz nas bez obzira na okolnosti i godine, sve ostalo su prolazna drugarstva.
