Hot topics

Jutarnji rituali koji će ti pomoći da se ponovo osetiš dobro u svojoj koži

Kupaći kostimi koje ćemo viđati svuda ovog leta

Kako da sprečiš bore koje nastaju kao posledica stresa?

Najbolji albumi u 2020. (do sada)

Ponekad je odustajanje od ljubavi čin ljubavi – prema sebi

Ljubavni horoskop za jun 2020.

Kako da sabotiraš sabotera u svojoj glavi

Saveti za negu problematične kože koji stvarno rade

Ideje za doručak po preporuci wellness eksperata

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

1/2

Mnogi fotografi čiji je rad zapažen u poslednje vreme karijeru su zapravo počeli zahvaljujući popularnim platformama Tumblr i Flickr. Divno je znati da svi oni sati provedeni u skrolovanju i lajkovanju nisu bili uzaludni jer ovi talentovani ljudi zaista imaju šta da pokažu. Predstavljamo osam sjajnih mladih fotografa koji obećavaju i njihove priče o ulasku u magični svet fotografije, inspiracijama i izazovima sa kojima se suočavaju kao umetnici 21. veka.

Luis Alberto Rodriguez

Luis Alberto Rodriguez, koji je trenirao u prestižnoj njujorškoj školi za muziku i dramsku umetnost Juilliard, profesionalno se bavio plesom 14 godina, kada je odlučio da se okrene fotografiji. Prvobitno zaokupljen pažnjom koju je stekao na platformi Tumblr, Rodriguez je uskoro dobio i ozbiljnije priznanje: osvojio je Nagradu publike na Hyères festivalu fotografije, što je bio prelomni momenat za njegovu dalju karijeru. Ipak, Rodriguez se nije sasvim odrekao prošlosti: “Bio sam plesač veći deo života”, kaže on. “Oblik ljudskog tela je definitivno u središtu onoga što radim”. Zahvaljujući rezidentnoj fotografskoj koloniji u Veksfordu, u Irskoj, Rodriguez sada radi na svojoj prvoj knjizi – gotovo sklupturalni pogled na hurling, igru na travi sličnu hokeju, kroz usporene snimke najbržeg sporta koji se igra na travi.

Chanell Stone

Nije slučajno što je Chanell Stone, specijalizovana za autoportrete, odrastala tokom onoga što naziva “osvit MySpace-a”. Ova platforma navela ju je da razmišlja o načinima kako da predstavi sebe, što je u 13. godini izazvalo njenu ljubav prema fotografiji. Otkako je pohađala čas analogne fotografije u srednjoj školi, zadržala se na radu sa filmom: sada koristi kameru srednjeg formata i stvara pre svega crno-bele fotografije, poput serije autoportreta Natura Negra. Više od dve godine, Stounova se fotografisala usred onoga što je nazivala “urbanom prirodom” istražujući vezu crnog tela sa prirodom koja je istovremeno i ruralna i stvarana ljudskom rukom. Serija ovih fotografija može se pogledati u Muzeju afričke dijaspore u San Francisku, što je njena prva samostalna izložba od kada je diplomirala na Kalifornijskom univerzitetu umetnosti u maju 2019. godine. “Pravljenje autoportreta među urbanom prirodom za mene je vrlo meditativno i katarzično iskustvo. Deluje kao emocionalno oslobađanje”, izjavila je Chanell Stone.

View this post on Instagram

Hey everyone ~ A labor of love of mine has come into full fruition today. I'm excited to announce that my solo show "Natura Negra" opens today, December 4th, at the Museum of the African Diaspora in San Francisco. I cannot express to you enough how humbled I am to have this amazing opportunity and platform. This is my first solo show since graduating undergrad from CCA @cacollegeofarts this May. It's a very surreal moment for me & I am more than grateful. A special thank you to those that have continually supported me & have given me olive branches along the way. I would not be here without your support. Reception is January 14th 2020!! DM me for private walk thrus however the show is open to the public beginning today, December 4th!! Thank you🌹

A post shared by Chanell Stone (@___califia) on

Senta Simond

Proboj Sente Simond dogodio se 2018. godine, kada je samostalno objavila svoju prvu knjigu “Rayon Vert”. Serija ženskih portreta koja se toliko lično prihvata da nas tim osećanjem “uhapsi” i privede sebi, brzo je izašla iz štampe. Dve godine kasnije, izdavač Kominek je svojim drugim izdanjem, a serija se plasirala u cenjenu njujoršku galeriju Danziger, obeležio prvu američku izložbu Simondove. Iznad svega, švajcarska fotografkinja vrednuje slikanje svojih modela u njihovoj privatnosti. To je pristup koji je izgleda ključni za njenu senzualnu, više nego seksualnu, predstavu nagosti. Ona taj nivo intimnosti ne prihvata zdravo za gotovo, posebno kada je reč o onima koje je upoznala na društvenim mrežama ili srela na ulici. “Uvek sam smatrala da je to prilično nematljivo”, ističe Simondova, “ali takođe ne mogu odoleti”.

Denisse Ariana Pérez

Voda se pojavljuje kao istaknuti motiv u radu fotografkinje Denisse Ariana Pérez, koja ističe da oseća “veoma moćnu, gotovo duhovnu vezu” sa njom. U poslednje vreme, ona istražuje kako dečaci i mladići komuniciraju sa vodom, što je dovelo do neke vrste “vodenog hodočašća” od nordijskih voda do istočnog afričkog jezera Viktorija. Ipak, Perez to smatra sekundarnim. “Moja glavna pažnja je i zauvek će biti na stvarima”, kaže ona. “Fotografišem ljude. Moja potraga je potraga za isticanjem lepote koju vidim u njima”. Njena serija portreta LGBTQI+ ljudi širom Afrike, uključujući zemlje koje se suočavaju sa progonom, namerno je slavljenička, a ne sumorna. Isti je slučaj sa njenom serijom portreta mladih ljudi rođenih sa albinizmom, koji žive u Tanzaniji, koja ima istoriju sagregacije i nasilja protiv ljudi u tom stanju. Denisse Ariana Perez, koju je Red Hook Labs imenovao jednom od “novih umetnica” prošle godine, započela je 2020. upisivanjem u Probation Agency u Londonu, postajući tako “zvanično zastupljeni umetnik”.

Editors choice