Retko kome se dopada kada neko ima cilj da po svaku cenu sazna i objavi strogo čuvane tajne koje bi sigurno mogle da uruše autoritete, sisteme i poretke ukoliko bi uzdrmale ljude i navele ih na razmišljanje. Za kontroverznog Džulijana Asanža (Julian Assange), osnivača neprofitne organizacije Vikiliks (WikiLeaks), koji pokušava da prodre što dublje u svet poverljivih informacija, reklo bi se da je lud. Možda to radi iz interesa ili možda ne odustaje od istine. Sledbenici ga smatraju beskomrpomisnim borcem za ljudska prava, a oni koji ga kritikuju smatraju da sve to radi zarad publiciteta i da svetu čini mnogo više lošeg nego dobrog ugrožavajući živote mnogih.
Džulijan Asanž, pre nego što se obratio frizeru i stilisti
Iako su mišljenja podeljena, reporter Njujork Tajmsa (New York Times) Rafi Kačadurijan (Raffi Khatchadourian) koji je sa Asanžom proveo nekoliko nedelja, tvrdi da je izuzetno inteligentan i harizmatičan, te da je u stanju da oko sebe stvori atmosferu koja podstiče ljude da ga bodre i da mu pomažu. Zbog neuobičajenog poziva i posledica koje uporni prelazak preko svih granica povlači za sobom, Asanž je neprestano u pokretu. Nekako uspeva da vodi Vikiliks sa različitih mesta na kojima se kratko zadržava. Objavljivanjem raznih poverljivih informacija, vojnih diplomatskih i drugih, razjario je mnoge koji su mu sada za petama. Nameće se pitanje čemu toliko uzbuđenje sa svih strana, ukoliko to što objavljuje nije istina? Za život u stresnim uslovima veoma dobro dođe to što Asanž može dugo da izdrži bez hrane i sna. Živi od ostvarenja cilja – dopreti do dokaza o istini i podeliti saznanja sa svetom.
Gospodine Asanž, nismo vas prepoznali
Po svemu sudeći veoma je dobar lider i ima ubedljiv nastup, iako mu metode nisu uvek prihvatljive, a često su i nedozvoljene. Asanž i Vikiliks najviše su uzdrmali svet kada su u aprilu 2010. godine objavili video snimak iz američkog vojnog helikoptera koji ubija civile u Iraku 2007. godine. U tom incidentu ubijeno je i dvoje iračkih novinara Rojtersa (Reuters), a ranjeno je i dvoje dece. Video jasno prikazuje da mete američkih vojnika nisu naoružane niti se spremaju na napad, međutim, ipak pucaju bez zadrške uz gnusne komentare i smeh. To se ne može videti u večernjim vestima, kako kaže Asanž. Trebalo bi veoma dobro se zapitati zašto je to tako i u kakvom je stanju današnje novinarstvo. Ono što zastupa Asanž najbolje je objasnio sam gostujući na TED-ovom skupu. To je neprofitna organizacija koja istražuje aktuelne teme raznih oblasti. Pogledajte zašto Asanž smatra da je svetu neophodan Vikiliks.
Ne može se reći da je Asanž naočit i da ima neviđen stil. Zaštitni znak mu je, nesumnjivo, upadljiva, blajhana kosa, gotovo bela, ali i snažan glas kojim govori tiho i usporeno, te izrazita mršavost i umor na licu. Zameraju mu i da se malo smeje, da nema dobru dikciju i da ga je teško razumeti, što je nedopustivo u njegovom poslu. S druge strane, intervju koji je dao za TED pokazuje da ima smisla za humor i u svakom trenutku zna o čemu priča, savršeno vladajući informacijama, spreman da odgovori na svako pitanje. Mnogi su Asanža, kada se tek pojavio, proglasili ikonom ne-stila, a sada ga mnogi modni časopisi, poput francuskog Le Figaro Madame, proglašavaju jednim od najbolje obučenih ljudi na svetu hvaleći modni preobražaj kojem se podvrgao i koji je očigledno dao rezultate. Potvrdilo se koliko je imidž značajan. Nema više loše skrojenih odela, razvezanih kravata i sumnjivih pramenova u kosi. Asanž je promenio ploču, pa se očešljao i počeo da koristi aksesoare, a da bi ga ljudi bolje čuli i videli.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
