Svako ko drži do kulture, ili bar svako ko se pretvara je tako, voli da se pohvali u društvu koliko je baleta odgledao, gde ih je video, koje postavke, škole i balerine su im omiljene. Nekada to nije bilo tako. Nekada balerine nisu bile nedodirljive lepotice kojima se divimo iz tame pozorišta i nadamo se da će nam se jednog dana ukazati prilika da ih upoznamo. Nekada su balerine bile samo plesačice u čijem društvu niste želeli da budete viđeni.
Upravo zato su bile zanimljive impresionistima. Dok se publika zadovoljavala posmatranjem balerina kako lepršaju po sceni, jedan od slikara revnosno ih je pratio i pamtio svaki pokret. Za Edgara Dega (Edgar Degas) bile nepresušni izvor inspiracije.
Impresionisti su bili slikari trenutka. Pokušavali su da uhvate neuhvatljivo. Sustizali su prolaznost i igrali se s njom. Mone (Édouard Mane) se poigravao svetlošću, Renoar (Pierre-Auguste Renoir) društvom, Lotrek (Henri de Toulouse-Lautrec) kabareom. Dega je pokušavao da ulovi mekani pokret balerina. Jednom prilikom izjavio je da su ga obeležili kao slikara plesačica, ali da zapravo samo pokušava da ovekoveči čist pokret. Upravo zato se retko opredeljivao da slika balerine na sceni. Njihov pokret bio je spontaniji, življi, prirodniji dok su skrivene od reflektora i pogleda drugih. Samo tada je Dega mogao da zabeleži njihovu pravu prirodu.
Kada pomislimo na Pabla Pikasa (Pablo Picasso), prvo što nam padne na pamet jesu njegove šarene slike “koje bi i dete moglo da naslika”. Retko ko pomisli da je i Pikaso gajio naklonost prema balerinama. Ipak, prošle godine je u Barseloni organizovana izložba pod nazivom “Dega pre Pikasa” na kojoj su upoređivana viđenja balerina jednog i drugog majstora. Ovaj kubista uživao je u raščlanjivanju svakog pokreta, prikazivanju svakog mišića iz svakog ugla – istovremeno. Obožavao je plesačice toliko da se 1918. godine i oženio balerinom. Posredi je bila Olga Kohlova (Olga Khokhlova) koja je okrenula ne samo Pikasov život, već i njegovo slikarstvo naglavačke.
Ruska balerina Ana Pavlova (Anna Pavlova) bila je najpoznatija klasična balerina početkom dvadesetog veka. Divili su se poetičnosti njenog pokreta. Slikar Džon Lejveri (John Lavery) je na portretu ove balerine uspeo da uhvati trenutak ljupkosti i bestežinskog pokreta. Kako je krtičar “The Observer”-a zabeležio 1911. godine, Lejveri je ovekovečio njen neverovatan, nalik peru lagan, let koji opovrgava zakon gravitacije.
Izadora Dankan (Isadora Duncan) majka je modernog plesa. Inspiracija mnogim fotografima, zvezda vodilja plesačima, večita muza slikarima i pesnicima. Amerikanac Džon Sloun (John Sloan) predstavio ju je zanesenu u oponošanje pokreta prirode, što je bilo svojstveno njenim koreografijama. U decentralizovanoj slici, Izadora pleše u jednom uglu scene, prepuštajući se muzici i ekstazi plesa, dok se u drugom delu naziru ruže njenih obožavaoca. Džon je pretvorio Izadoru u simbol modernosti koja se kreće ka slavi i konačnom prihvatanju.
Izvor prve fotografije: Art Galerija
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’