Razbesnim se svaki put kad me pitaju: koja je poenta toga što radiš? S pravom se razbesnim. Govorim sebi kako je jasno da su ljudi koji postavljaju takva pitanja prazni u duši, ali se ipak razbesnim. Svaki put kada neko pametno istakne kako je čuveni novi most u Beogradu nepotreban, poželim da mu zveknem šamar da mu se mozak resetuje i daske u glavi slože kako treba. U Srbiji, u našoj jadnoj Srbiji, ljudi svaki pokušaj da se nešto dobro uradi, da se ide napred – dočekaju na nož. Tako smo odgajani, šta? Svi oni koji nešto zapravo rade, automatski su označeni kao ološ sa skrivenim namerama, jer zbog njih ovi što ništa ne rade izgledaju baš loše. Hipsteri, blogeri i ostala prepametna fela, polemiše o tome da li je Lana del Rej (Lana Del Rey) lažnjak, da li je zaista indie i alt, ili prosto tako upakovana iz komercijalnih razloga. Ljudi polemišu o tome, umesto da jednostavno uživaju u njenoj muzici. Predivnoj muzici i još divnijem glasu.
Pa, da pitam sada ja njih: koja je poenta?
Zamislite sebe kao deo generacije koja treba da izvuče ovu zemlju iz sranja u kome je već predugo. Zamislite sebe kao deo svetske omladine, koja tek treba da postigne neverovatne stvari. Nemojte misliti da je sve crno samo zato što vas je karma reinkarnirala u mizerno biće osuđeno da životari na ovom trulom Balkanu. Jeste, teško je. Teško je našoj omladini da se nada da će postići išta veliko u životu, da će biti bolje. Većina se nada da će sebi obezbediti suvu egzistenciju. Ali, apatija svakako neće učiniti da bude bolje. Kukanje o milion razloga koji vas sprečavaju da ostvarite snove neće nimalo umanjiti nezadovoljstvo činjeničnim stanjem. Ionako se pravdate sami sebi. Niko vaše ambicije neće ostvariti za vas, niti će vam jednog dana iz vedra neba sreća pasti u ruke.
Ponavljam, teško je. U ovim konfuznim vremenima, mladi su prepušteni sami sebi. Nema ko da ih usmeri, da ih ohrabri. Svuda oko njih protraćeni životi kao da poručuju da ne vredi da se napregnu i bore.
Budite inspirisani i inspirišite druge. Umesto da omalovažavate tuđe pokušaje – neka vas oni podstaknu da krenete u sopstvene pohode. Ne dajte da vas ova srpska urođena malodušnost povuče na dno. Bolje sutra će svakako doći. Vi ćete doneti to bolje sutra. Usudite se da sanjate, pa se usudite da ostvarite snove. A onda drsko usnite još veće. Korak po korak. Stepenicu po stepenicu. Nećete ni osetiti, a već ćete biti na vrhu. Odatle ćete videti još više vrhove. Zasucite rukave i na posao! Uspeh će vas pronaći sam.
Probudite se svaki dan uz misao da ćete promeniti svet i jednog dana to će vam uspeti.
Aleksandra Skorupan je ekonomista na papiru a u duši umetnik. Najlakše se izražava kroz fotografiju i pisanu reč, i veruje da imaju podjednaku moć. U slobodno vreme vodi modni blog Microcosmos.
