Kao ljudi sačinjeni smo od miliona tananih i snažnih osećanja, želja, potreba, misli, strahova, dobrih i loših iskustava, težnji, sećanja. I sve to nas čini nesavršenima i onesposobljenima da budemo potpuno objektivni i sposobni da spoznamo sve poruke i signale koje nam život šalje. Dakle, ne možemo videti, prepoznati, niti dostići baš sve što smo sami naumili ili što od nas očekuju porodica, sredina, tradicija i kultura. Ali možemo da budemo vođeni onim što nam pomaže da bolje vidimo.
Vreme leti brzinom svetlosti. Menjaju se ljudi, životni stilovi, prioriteti, ciljevi i sredstva za dostizanje istih. Menjamo se i mi sami, prepušteni igrama sudbine. U toj svakodnevnoj igri, zaboravlja se definicija sreće, ona jednostavno ne vidi ili se potiskuje novim težnjama. Malo ko on nas zna da uživa, od neprestane trke za “boljim” i “višim”.
Imamo samo jedan život i ako razmislite, nismo ovde došli sa nekim posebnim ciljem i svrhom. Dakle, na nama je da iskoristimo to “putovanje” na najbolji mogući način. Da, ja možda jesam dobar “teoretičar”, ali često i sama zaboravim na prioritete jureći za sopstvenim ambicijama.
U suštini, život provodimo čekajući (na sreću): da se upali zeleno svetlo na semaforu; da stignemo na red u banci, pekari; da brže vozi baba u kolima ispred naših; da komšija prestane da burgija subotom u 8 ujutru; da smršamo; da se ugojimo; da dođe leto kako bismo išli na more; da dođe zima kako bismo skijali; da se ugreje voda u bojleru; da roditelji prestanu da nam donose voće kada tražimo čokoladu; da nam stigne poruka od dotičnog; da se zaljubimo; da zavolimo; da naš izabranik bude bolji čovek, da nas bolje razume; da ga prebolimo; da damo ispit na fakultetu; da popravimo prosek; da završimo fakultet; da upišemo postdiplomske; da nađemo posao; da nam legne plata; da nam povećaju platu; da nam kolege postanu kolegijalne; da kupimo nova kola, stan; da osnujemo porodicu; dobijemo dete; da se naspavamo u sekundama dok dete ne plače; da nam deca odrastu; da dobijemo penziju; da umremo.
Sreća je put, a ne cilj! Vođeni ciljevima i ambicijama, zaboravljamo da budemo srećni sada, u ovom trenutku!
Baš sretoh drugaricu pre neki dan i ona me pita kako sam, a ja shvatih i odgovorih da sam super, a da nemam, u ovom trenutku, ni jedan jedini razlog za to.
Prava istina je da ne postoji bolji trenutak za sreću od baš ovog trenutka. I ono Desankino: ”Sreća je lepa, samo dok se čeka”, upravo to znači. Uživajte u čekanju, a ne čekajte da biste uživali!
Smejte se ljudi i kada nemate, ama baš ni jedan, razlog za to.
Maja Vučković – nije sve tako crno, ona je plava. Samoproklamovani modni guru i stihoklepac, koji sklapa nemoguće, što odevno što rečima. Porok su joj čokolada i šoping. U srcu dete i borac za prava svih živih bića planete Zemlje, I šire. Poput A. Hepburn veruje u roze boju, da je osmeh najbolji sagorevač kalorija, u poljubce, u snagu kada je teško, da su srećne devojke najlepše devojke, da je sutra novi dan i u čuda.
