U 21. veku sajber (cyber) muvanje zamenilo je poglede u diskoteci i spuštanje slušalice, a enter je brži od pameti. Razvijalo se uporedo sa tehnologijom. Prvo smo se muvali na IRC-u, pa preko ICQ-a, foruma, MySpace-a, Facebook-a, da bi sve bilo zaokruženo voajerisanjem na Timeline-u.
Facebook vam je kao celulit, imaš ga, muči te, ali nema leka
IRC (International Relay Chat)
Četrdesetogodišnji Radiša kratkim, mesnatim prstima kucao je nešto sve vreme se kezeći zlobno. Želeo je da se konačno vide. “VrućaMačkica16: Hoćeš da se vidimo?” Dobio je odgovor: “PetarNBGD: Još maaalčice da te upoznam. Zanimljiva si mi.”
Prednost i ogromna mana IRC-a bila je u tome što nikada niste znali ko se nalazi sa druge strane. Mogli ste da verujete na reč, zahtevate fotografiju ili tražite broj telefona. Anonimnost je dozvoljavala ljudima da budu veoma vulgarni, iskaljuju frustracije ili se zaista muvaju. Svako je mogao da bude “plavušica17” ili “pastuvBeograd”. Događalo se da zaista pomislite da ste pronašli srodnu dušu i ugovorite sastanak, a na trgu vas sačekaju drugari koji se guše od smeha. Sigurno da je bilo i bizarnijih susreta.
IRC je bio pun manijaka, napaljenih tinejdžera i vrlo je malo bilo onih normalnih koji se dosađuju. Sistem ćaskanja izgledao je kao “speed dating” u kome sagovornici imaju nekoliko minuta da kažu po koju i shvate da li će razmeniti fotografije ili će kliknuti na X.
Uvek je postojao i rizik da će osoba koja vam se svidela nestati u moru nadimaka.
ICQ
Instaliranjem simpatičnog programčića ušli biste u nešto ličniji način sajber-ćaskanja. Mogli ste se predstaviti fotografijom i imati stalni nadimak, što na IRC-u nije bio slučaj.
Otišli biste na pretragu i ukucali vaš grad, a ICQ bi vam izbacio listu svih korisnika koji su trenutno tu. U prvi mah niste znali šta znači “ASL”, a onda je neko bio ljubazan da napiše: “Age, Sex, Location” (godine, pol, lokacija). Odgovorom na ovo pitanje, znali biste da li vredi upuštati se u razgovor ili ne.
MySpace
A onda se dogodio MySpace. Tu je trebalo izraziti kreativnost i napraviti lični profil koji obara sa nogu. Postavljane su šarene pozadine, video-klipovi, omiljena muzika i razni gedžeti. Ljudi su se muvali putem privatnih poruka i komentara na profilima.
Posebna stvar kod ove društvene mreže bio je boks sa prijateljima koje ste ređali po važnosti. Ukoliko ste imali devojku/dečka, oni su uvek bili na mestu prijatelja broj jedan, a ako biste nekog izbacili iz “liste naj prijatelja”, to je značilo objavu rata. Tek tada ljudi su počeli da donekle predstavljaju sebe u sajber-prostoru, putem fotografija, omiljene muzike i stavova. Sajber-muvanje tada je olakšano: znali ste otprilike sa kim imate posla, gledali ste ličnu kartu svoje simpatije. Međutim, za one u vezi, glabovolje su tek počele. Žene su besnele, jer njihovi momci “dodaju” sumnjive devojke, a čupale su kosu kada bi neka od tih devojaka ušla na “listu naj prijatelja”.
Oni koji su na MySpace-u blejali sa ciljem, to su i naglašavali putem štikliranja jedne od opcija (prijateljstvo, zabavljanje, muvanje, veza, sve što stignem) za odgovor na pitanje “šta tražite ovde”.
Sa pojavom Facebook-a, na MySpace-u ostaju samo okoreli fanovi i sasušeni pustinjski korov (kao iz crtaća, u napuštenim gradovima). Počinje masovno orgijanje i voajerisanje na statusima. Fotografije se velikodušno kače. Komplimenti se, najpre, dele putem komentara, a onda je dovoljan samo lajk (like).
Na spisak prijatelja dodaje se svaka dobroizgledajuća pojava, pa se zato profilnoj fotografiji pridaje veliki značaj. Devojke prelaze u wannabe foto-modele, žele da na glavnoj fotografiji izgledaju “napucano”, a isto važi i za muškarce koji veoma rado pokazuju “pločice” (ili automobil u nedostatku mišića). Muva se putem poruka, a za zauzete muškarce i žene najveći neprijatelj je Zid (Wall), na kome se vide sve aktivnosti. Čet (chat) dolazi kao spasonosno rešenje za instant ćaskanje uživo. Granice se pomeraju sa opcijom za video-čet.
Za razliku od primitivnih kanala komunikacije, pojava Timeline-a probija sve granice privatnosti, pa ukoliko vas neka devojka zanima, znaćete, doslovno, šta je radila prošlog leta.
Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.
