Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pročitati ovde.
Postoji jedan inspirativan video na YouTube-u, svaki put se naježim kad ga gledam. Video se sastoji od dostignuća sportista. Među poznatijima koji se pojavljuju tu su Nađa Komaneči (Nadia Comăneci), Mihael Šumaher (Michael Schumacher), Lens Armstrong (Lance Armstrong), Sergej Bupka (Sergey Bubka)… I svaki put kada gledam, Sergej me zapanji upornošću. Ovo je priča o njemu, najboljem skakaču sa motkom ikada.
Sergej Nazarovič Bupka (Сергій Назарович Бубка) rođen je u tadašnjem Sovjetskom Savezu, u Vorošilovgradu, današnjem Luganjsku, 4. decembra 1963. godine. Iako se proslavio u skokovima s motkom, isprva se bavio drugim disciplinama bez značajnog uspeha. Pre nego što je uzeo motku u ruke, oprobao se u trkama na sto metara, kao i u troskoku.
Prvu medalju je uzeo u Helsinkiju 1983. godine kada je kao nepoznat takmičar uspeo da osvoji svetsko prvenstvo. Iste godine prvi put je oborio svetski rekord u skokovima s motkom. Već sledeće godine je prvi put preskočio šest metara, što se dotad smatralo nedostižnim poduhvatom, a istu visinu je nakon toga preskočio još 45 puta. Godine 1991. postaje prvi čovek koji je preskočio 6.10 metara, a 1994. postavlja svoj poslednji rekord sa 6.14 metara.
Sergej Bupka
Ono što je zanimljivo jeste to da je delom od države, delom od Svetske atletske organizacije dobijao nagrade za svaki rekord koji je postavio. Nagrade nisu bile velike, pa je svaki put kada bi skočio centimetar više od prethodnog rekorda odustajao od pokušaja preskakanja novog rekorda na tom takmičenju i čekao sledeće da tamo skoči još centimetar više, kako bi stekao veću nagradu. Nije mu zameriti, jer su naknade bile veoma niske.
Iako je rušio rekorde gde god bi se pojavio, nije imao sreće sa Olimpijskim igrama. Osvojio je samo jedno zlato, u Seulu 1988. Prva Olimpijada na kojoj je mogao da učestvuje bila je 1984, a nju su bojkotovale zemlje istočnog bloka. Zanimljivo je to da je dva meseca pre te Olimpijade skočio 12 centimetara više od osvajača zlatne medalje. Godine 1992. i 2000. obarao je motku pri skokovima, a 1998. ga je omela povreda.
Nema svrhe nabrajati mu titule, medalje i zvanja najboljeg sportiste, jer ih ima previše. Ono što je važno jeste to da je razvio metod skakanja s motkom, Petrov/Bupka, koji se i danas primenjuje. Zahvalni Ukrajinci su mu za života digli spomenik koji se nalazi u Donjecku.
Spomenik Sergeju Bupki u Donjecku
“Moj skok nije bio savršen, uzeo sam kratak zalet, i ruke su mi bile previše povučene unazad kod skoka. Kada “ispeglam” ove mane, siguran sam da se mogu popraviti.” Ovo je bila izjava Sergeja Bupke pošto je prvi put preskočio 6.10 metara. I ona sama sve govori. Koliko je vremena taj čovek vežbao, razmišljao, usavršavao se, trenirao, svakodnevno ulagao u sebe i svoj skok. Koliko je puta morao da se takmiči ne sa ostalima, već sa samim sobom, koliko puta da pobedi sebe i obori sopstveni rekord. Koliko je motivisanosti, upornosti, želje i truda morao da uloži da bi sve to postigao. A postigao je 35 svetskih rekorda od kojih se 34 puta takmičio sa samim sobom. Ko uspe da svakog dana nadmaši sebe, može se nazvati čovekom koji stalno ide napred, koji pomera granice i postavlja nove ciljeve, kako sebi tako i drugima. Pobednik, dokaz da želja, rad, motivisanost i upornost daju rezultate i pomeraju granice – Sergej Bupka.
Sergej Bupka danas
Nikola Jovanović – Jamais content. Res, non verba. Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor. Čaša je uvek do pola puna. Granice su tamo gde ih mi sami postavimo. Dovoljno lud da menja svet, dovoljno inspirativan da ga i drugi prate. Ko zna zašto je to dobro.
