Prethodne tekstove iz serijala “Transfuzija svesti” možete da pronađete ovde.
Šta ti tu radiš? – upita on pijanca koga nađe kako sedi ćutke pred gomilom praznih i gomilom punih flaša.
Pijem – odgovori pijanac turobno.
Zašto piješ – upita ga mali princ.
Da zaboravim – odgovori mu pijanac.
Šta da zaboraviš – raspitivao se mali princ koji ga je već žalio.
Da zaboravim što se stidim – priznade pijanac obarajući glavu.
Čega se stidiš – raspitivao se mali princ koji mu je želeo pomoći.
Stidim se što pijem – završi pijanac i zauvek utonu u ćutanje.
– “Mali princ” (Le Petit Prince), Antoan de Sent Egziperi (Antoine de Saint-Exupery)
Prošle nedelje na Pančevačkom mostu poginule su, u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao njihov pijani prijatelj, tri lepe mlade žene (dve od njih su sestre). Takav je to frajer bio: pošto je bio pijan nije prepustio volan nekome od svojih saputnika ko je možda bio vozač, nije pozvao prijatelja da ih odveze, niti je pozvao taksi… Seo je za volan svog BMW-a, izvodio je egzibicije na mostu, povredio je i vozača u autu sa kojim se sudario i ubio tri osobe. Jasno mi je zašto je on nepovređen. Ostao je u životu da bi mogao da ražmišlja o svome delu i pokaje se. Čak i da se nešto tako desi, Bog će možda doživeti neku slabu satisfakciju, ali to neće dići one devojke iz groba, niti utešiti njihove bližnje. Niti će se svet osetno popraviti ako se pijanac pokaje.
Statistike za 2011. godinu pokazale su da je u Srbiji u proseku, dnevno 141 osoba bila uhvaćena da vozi u pijanom stanju. Od ukupnog broja pijanih 16,500 uopšte nisu imali vozačku dozvolu, a oko 3,000 je imalo preko 2‰ alkohola u krvi. Takođe, statistika je pokazala da je najčešći uzrok smrti mladih ljudi upravo vožnja u pijanom stanju. I to sve pošto su zakoni za vozače nedavno, navodno, pooštreni. (Godine 2009, vozač bez dozvole uhvaćen u vožnji po zakonu trebalo je da provede 15 dana u zatvoru. U međuvremenu je to preinačeno u kaznu od 100,000 do 150,000 dinara, a iskustva iz sudnica pokazuju da neke sudije ovu kaznu opraštaju ako se vozač požali da ima mala primanja ili ih nema uopšte.)
Alkohol utiče na ravnotežu, vid i rasuđivanje osobe. Vozač u pijanom stanju postaje nepromišljen, stiče lažno samopouzdanje, sporije reaguje, smanjuje mu se moć zapažanja i podeljene je pažnje. Ima problem sa procenom rastojanja, nesposobnost da vidi svetla u pokretu i euforičan je. Već 1,2‰ alkohola smatra se početkom potpune nesposobnosti za vožnju. Šta onda reći za ženu iz Niša koja je zaustavljena u vožnji sa 5,5‰ alkohola u krvi, ako po zakonu o sigurnosti u saobraćaju osoba u alkoholisanom stanju ne da ne sme da vozi, nego čak ne sme ni sedeti na mestu suvozača.
Prošle godine kancelarija za mlade Gradske uprave grada Beograda provela je kampanju pod nazivom “Ili piješ ili voziš”! Nije objavljeno kakvi su dometi kampanje. Ne bih se složio sa naslovnim sloganom jer ne ukida, već ostavlja piće kao izbor. Piće nije izbor i zato ne verujte pijancima, jer oni lažu svakog, a najviše sami sebe. Lagaće o sitnicama sa istom strašću, kao i o najvažnijim stvarima. Ne slušajte ništa što imaju da vam kažu, sve su to samo izgovori. Njihovi razlozi i izbori potpuno su neprihvatljivi. Govoriće glasno i vikati na javnom mestu, omalovažiće vas i poniziti na sve moguće načine. Brukaće vas na svakom koraku, fizički će zlostavljati vas i vašu decu i sve oko vas. Prodaće sve za čašu rakije, uništiće porodicu, na kraju, ostaćete na ulici. Slušaćete milion izvinjenja, ali nijedno neće biti iskreno. Ne sedajte u auto sa njima, velika je verovatnoća de će vas ubiti. Ako ne ubije vas, ubiće nekog drugog. Ili će ga učiniti trajnim invalidom.
Gotovo svakoga dana, već u osam ujutro, bez obzira na vremenske prilike, pijanci sede kod Skadarlijske česme i piju. Pričaju svoje priče. Svađaju se. Idući na fakultet prolazim pored njih i čujem kako jedan traži od drugoga “samo jedan gutljaj”. Ovaj mu ne da, kaže “Već si pijan!”, “Ja sam lud”, odgovara demonstrativno, “nisam pijan”. Ako vam se činilo da onaj literarni pijanac sa početka ove priče pokazuje makar malo dostojanstva, ovaj stvarni ne pokazuje nikakvo. Izgleda kao prosjak, ponaša se kao prosjak, nema nikakav mentalni dignitet, i više voli da bude tretiran kao budala nego da neko dira u njegovo dostojanstvo pijanca. I, zato, ne verujem da ima dovoljno dobrog zakona za njega, ni dovoljno dobre pomoći. Na žalost, ni nade.
(Naslovna slika: Karlos Rodrigez, kome je nakon saobraćajne nesreće u kojoj je proleteo kroz šoferšajbnu odstranjen deo mozga i lobanje. Autom je upravljao sa 14 godina, pod dejstvom alkohola i droge.)
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”
