Verovatno ne bi trebalo ovo da kažem, ali ponekad se mnogo uplašim svoje komšinice. Ima oko petnaest godina, prelepu crnu kosu do pola leđa sa gustim, feniranim šiškama, ima veće sise od mene i ne plaši se da ih pokaže, a svoje duge, mršave nožice, koje još nisu uobličene bokovima, redovno šetka u ultra uskim farmerkama i preskupim štiklama. Jezivo je dobra riba.
Sećam se sebe u svojoj petnaestoj – nosila sam šnalice. Kosa mi je bila gusta, mada kratka, nedefinisane boje i oblika. Još uvek sam nosila svoje ciciban sandale iz kojih je uvek virila bašta najraznobojnijih čarapica i jedina šminka koju sam imala – mada vrlo retko koristila – bila je plava vodootporna maskara (to je tad bila fora) i mirišljavi ljubičasti ruž. Moja ideja zabave bila je partija lastiša sa drugaricama (gde smo mogle da vrebamo starije momke kada oko podne krenu na basket) i kućne žurke povodom rođendana.
Ne pitam se šta je pošlo naopako, jer ništa zapravo nije pošlo naopako. Mi smo potpuno iste. Samo, zašto bi moja mala komšinica gubila vreme čekajući dečka koji joj se sviđa da prođe ulicom, kada može da ga nađe na Facebooku u po dana i noći? I zašto bi nosila iste cipele tri godine, kada može da ode do Ušća i izabere, u moru raznovrsnih boja i modela, neke po svojoj volji i to za petodnevni džeparac? Šminka, vikleri i prese za kosu su postali nadohvat ruke svakoj sedmakinji i osmakinji, a srednjoškolke već mogu da uhvate i pristojno situiranog frajera.
Iako ću možda ispasti totalni licemer ako sada ovo izjavim – jer ne tvrdim da bih se ponašala drugačije da su mi pre šest godina bili dostupni isti luksuzi kao i njoj danas – na nesreću mlađih generacija, pamet radi u korist nas malo starijih. Mada su nam mobilni telefoni postali priručne biblioteke i svima dostupan Google je prepun informacija o istoriji, nauci, astronomiji i književnosti, niko se više ne štrapacira oko učenja. Najgledaniji klipovi na YouTubeu su oni koji te uče kako da uviješ kosu presom za ispravljanje i kako da pobegneš od lika koji te smara u klubu. Potenciranje praktične ili “ulične” pameti sve više dobija na značaju, jer ona pomaže da se brzo i efikasno doskoči željama izazvanim hormonima – što znači: smuvaćeš ga u sekundi.
U klubu gledam maloletnice koje uvežbano drmaju po šest šotova i ostaju na nogama, vuku dim u krug i šalju zavodničke signale poput iskusnih pornićarki. Nekima posle đavo bude kriv, ali većina ostaje zadovoljna sobom i svojim ponašanjem, hvale se uspesima po društvenim mrežama i prenose znanje i iskustva na nove naraštaje.
Da li su sudbine devojčica zauvek predodređene da postanu i ostanu moralna katastrofa? Ostaje samo da strpljivo sačekamo i videćemo ko izvlači deblji kraj – a to je onaj kraj sa manje keša.
Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama.
