Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Sve češće se čuje da je Beograd postao zanimljiv strancima. Neistražena teritorija. Verovatno ste i sami imali priliku da nekog od njih provedete našom prestonicom i pokušate da dočarate bogatu istoriju. Zadatak nije nimalo lak: govoriti o gradu starom nekoliko hiljada godina, a dokaza, osim na Kalemegdanu, skoro da i nema. Jedna reč obuhvata i opravdava arhitektonski nered i brojne kameleonske transformacije: razaranje. Zapitate se kako bi izgledao da je bio pošteđen…
Asocijacija bi lako mogao da vam bude Krakov (Krakow), nekadašnja prestonica Poljske i grad koji je bio pošteđen bombardovanja u Drugom svetskom ratu i tako do danas uspeo da sačuva najviše istorijskih spomenika i kulturnih dobara u svojoj zemlji.
Šetnju možete da započnete u bilo kom delu grada, dočekaće vas stare, očuvane zgrade (kamienice), čipkasti krovovi i detalji na kapijama, vratima i fasadama koji svedoče o stilovima koji su vekovima oblikovali Krakov.
Centralno mesto zauzima najveći srednjovekovni trg Rynek Główny. Izgrađen je u 13. veku i zauzima oko 40,000 m². Konstruisan je sa namerom da privuče što veći broj trgovaca i od Krakova napravi komercijalni centar, a danas je magnet za umetnike i turiste koji žele da osete magičnu atmosferu grada.
Raskošna renesansna građevina sa arkadama Sukjenjice (Sukiennice) nekada je bila mesto gde su se mogli naći mnogi egzotični proizvodi sa istoka, a sada je u njemu mnoštvo trgovačkih štandova u prizemlju, dok je na spratu galerija Nacionalnog muzeja.
Najstarije zdanje koje krasi Rynek Główny je crkva Svetog Vojceha, a nezaobilazna je i gotička crkva Svete Marije (Kościół Mariacki), izgrađena tokom 14. veka. Upečatljivo je da ima dva tornja, a sa jednog od njih se, svakih sat vremena, oglašava trubač. Melodija koju izvodi zove se Hejnal Marijacki (Hejnał Mariacki, što znači “zora svete Marije”), a nastala je, po legendi, u čast trubača koji je stradao pokušavajući da oglasi uzbunu zbog napada Tatara u 12. veku. Otud naziv “prekinuta melodija”.
Spomenik poznatom poljskom pesniku Adamu Mickijeviču (Adam Mickiewicz) tradicionalno je mesto sastajanja na trgu, pa je i “ispod Adama” (pod Adamem) izraz kojim se Krakovljani rado služe.
Do sledećeg trga,
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.