Ako sudimo po filmovima, u američkim srednjim školama svi sportisti su face, opijaju se i zezaju štrebere. Sve to je daleko od stvarnosti. Moje iskustvo je malo drugačije, jer nisam pohađao državnu školu. Bio sam prijavljen u privatnu školu, gde su pravila stroga. Čak i najveće bubalice su imale veoma dobar status u školskom društvu, ili su imali svoje društvo. Mogu reći iz iskustva da jesam primetio izdvojene grupe učenika. Ima onih koji guštere puštaju u društvo, a i one koje grupu prijatelja drže zatvorenom.
Tipična srednja škola u Americi
Ono što je izvesno jeste to da čak iako ste novi u školi, svi će se prema vama odnositi veoma prijateljski i svako će pokušavati da sazna nešto više o vama. Ovo je veoma dobro s obzirom na to da je u novom okruženju veoma dobro upoznati ljude. Takođe, u početku kada vas neko vidi da ste novi, prvo će vas dodati na Facebooku i tamo će istražiti više o vama, ili će čak ćaskati sa vama putem interneta, umesto neposrednog razgovora; ako posle toga vide da se mogu družiti sa vama onda dolazi neposredan razgovor. Pričajući sa prijateljima koji su bili smešteni u državne škole, rekli su da im se isto ovo dešavalo. Međutim, ima veoma neposrednih osoba koje će se odjednom pojaviti ispred vas i započeti razgovor. Ako kupite dobru garderobu, budite sigurni da ćete dobiti komplimente od ostalih učenika. Ovo je nešto što u Srbiji nije veoma često. U više navrata sam dobijao komplimente za garderobu, u početku je bilo čudno, ali sam se ubrzo navikao.
Upotreba računara tokom nastave sasvim je uobičajena
Što se tiče nastave, sve je drugačije. Svaki profesor ima svoju učionicu, a đaci idu iz jedne u drugu. Tako da na mnogim časovima možete imati kolege iz raznih razreda. Jedna od velikih razlika je to što đaci, bili oni u privatnoj ili državnoj školi, imaju mogućnost da biraju predmete. Svakog polugođa ima nekoliko obaveznih, a ostalo je vaš izbor. Svaki đak ima ormarić, sa katancem i kombinacijom, onda tu nastupaju muke pri otvaranju katanca, jer jedan pogrešan potez – morate sve ispočetka. Knjige dobijate od škole, kući nosite šta vam je potrebno za sutrašnje časove, a ako baš želite da imate pet kilograma na leđima onda možete da odnesete sve kući.
Što se tiče ocena, ocenjivanje se vrši pismeno, preko domaćih zadataka ili sastava. Sve se to boduje i na kraju ulazi u vašu ocenu. U slučaju da propustite nekoliko domaćih zadataka i jedan sastav, automatski dobijate nižu ocenu. Profesori unose poene svega što ste imali da uradite, a kompjuter sve to sabira, deli i na kraju dobijate ocenu. Nema kao kod nas, žickanja bolje ocene. Sve što radite računa se i dobijate ocenu za ukupan rad. Tačno koliko ste zaslužili – ni manje ni više. Ako vam je neophodno da nadoknadite propuštene domaće zadatke, profesor se možda smiluje da vam da neki zadatak za dodatne poene koji će ući u vašu finalnu ocenu, jedan dodatni zadatak može da popravi vašu ocenu za nekoliko procenata.
Igrači američkog fudbala pre početka utakmice
Većina đaka u školi članovi su raznih klubova u sklopu škole, ili treniraju neki sport. Klubovi idu od poljoprivrede, pa do novinarstva. Ja sam bio član liderskog kluba. Takođe sam trenirao kros kantri, košarku i atletiku. Za svako godišnje doba imate bar jedan sport. Atmosfera u timu je uvek pozitivna, čak i posle napornog školskog dana. Škola počinje u osam, završava se u tri i deset, onda imate kratku pauzu. Posle toga trening počinje u tri i dvadeset, i traje sve do pet i trideset. Ponekad se desilo da sam ostao na treninzima do osam uveče. Dešavalo se i da kući dođem posle jedanaest, zbog putovanja u drugi grad na takmičenje. Onda se pitate, gde nađem vremena za učenje? U školi svakog dana ima slobodan čas kada sedite u biblioteci i možete da čitate knjigu ili radite domaći zadatak.
Zoran Stojanović voli da putuje i upoznaje nove ljude. Zavisnik je od TV serija i aktivno volontira na raznim projektima. O društvenim medijima, marketingu i svakodnevnom zivotu piše na svom blogu. Omiljeni citat: “You miss 100 percent of the shots you never take.”
