Ne, neću o zakonima. Neću ni o tome koliko olakšanja bi homoseksualnim parovima donela mogućnost legalnog sklapanja brakova. O usvajanju dece, tek. Zastrašujući naučno-fantastični scenario koji uliva više jeze od saznanja da je sve ovo matriks. Ali, kuda sa željom? Opevana je u pesmama, utkana u samo postolje mitova, u njihovu prvu i poslednju reč. Bezbroj puta dramatizovana. Na platnima velikih majstora roditeljska ljubav je motiv koji ne zastareva. Nekada predstavljena u mekim, plastičnim formama, nekada kubistički geometrizovana, nekada maniristički deformisana. Značenjski uvek ista. Ima je u govorima, pamfletima, partijskim programima. Ni himne je ne zaobilaze. Zna da bude i kec u rukavu manipulatorima, onima koji ni drugima ni sebi ne žele ništa dobro.
Postoji samo jedno pitanje…
Ukoliko je želja ljudska, elementarna, prirodna, uzvišena – onda bi u svim grudima morala imati istu vrednost. Iskrenost je jedini preduslov tome.
…I jedan uslov…
Gej, a tata? Kakav bi bio? Da li njegovo potencijalno roditeljstvo pre svega određuje njegova seksualnost? Nisam siguran da se na ovaj način može razmišljati o tome. Jer tata je na prvom mestu čovek, dobar ili loš, kvalitetan ili pokvaren, miroljubiv ili nasilan, pošten ili prevarant, inteligentan ili glup, obrazovan ili zatucan. Čovek u ulozi oca. To je već drugi korak. Iskreno željan da ima potomke ili pritisnut tradicijom. Vođen sopstvenom željom ili spreman da napravi kompromis. Posvećen ili neodgovoran. Emotivan ili sebičan. Strpljiv ili netolerantan. Onaj kome je dete ljubav i inspiracija ili onaj koji će nasledniku pokloniti teret sopstvenih neostvarenih ambicija i ciljeva, načiniti ga aksesoarom u duhu vremena, trendi dodatkom celokupnom imidžu. Na kraju je i homoseksualac.
Zove se ljubav koja ukoliko je…
U poretku i hijerarhiji vrednosti koje od deteta, sopstvenog ili usvojenog, stvara dobrog, slobodnog čoveka koji će kroz koju deceniju imati zdrav pogled na svet, prilično nevažna činjenica. Da li je bitno sa kim tata ide u krevet? Meni se čini nevažnim. Da li deca heteroseksualaca prisustvuju trenucima intime svojih roditelja? Da, razlikovaće se. Brzo će shvatiti da nije sve kao kod ostalih. Pitaće se. Ali, toliko je različitih razlika. Ne zaboravite da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a da je svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način.
…Iskrena i prava…
Razlike su samo dar sa kojim treba umeti. Mogu da izrastu u problem sa kojim će se čovek boksovati do kraja života ili u čist blagoslov. Sve zavisi od toga kako će se razlike kapitalizovati, u šta će ta tačkica na čelu da izraste – u beleg, ružan ožiljak ili sjaj koji znači ponos, zadovoljstvo i izmirenost sa sobom i drugima. A to isključivo i jedino zavisi od tate, od mame, od mame i tate, od tate i tate, od mame i mame. Od toga kakvi su oni ljudi.
…Nikada ne bila smela da bude zabranjena
Izvori fotografija: uživoradio.net, art&photography/facebook.com, stonewall.org.uk, onemillionlyrics.com, zazzle.com; pexels.com
Mare Novak je gradski gay dokoličar, prezaposleni posmatrač i solidan igrač. I virtuelno i realno neočekivan. Potražite ga na blogu “Underdogs of Love” i “be affraid, be very affraid”. Na Twitter-u više nego koristan.
