Ležim na mekoj, pokošenoj travi, sunce mi peče oči i odjednom mir. Kao da je vreme stalo. Daleko. Hladna voda jezera mi zapljuskuje stopala. Ovo plavo ogledalo u kome se ogledaju planine, breze, kaldrme, zrikavci i biljke mesožderke je mali delić mistike koju krije Vlasina.
Planina koja odiše spokojstvom
Vlasinsko jezero udaljeno je svega 320 kilometara od Beograda. Zadivljujuće čista i zastrašujuće hladna voda, probudiće u vama strahopoštovanje, ali turisti ne mare. Opijeni netaknutom prirodom, spuštaju se u dubine nemirne vode.
– Srećna sam što ima mnogo ljudi barem leti, zime su nešto drugačije. Previše oštre. Tada se broj turista znatno smanji. Osećam da nismo zaboravljeni, kao što bivaju mala planinska mesta u zabiti. Godine su pokazale da nismo zadnja rupa na svirali – kroz osmeh kaže Zorka, baka iz ovog kraja.
Krdo divljih konja su svakodnevni prizor
Pomislićete – prava oaza. Kućice na proplanku, sledeća kilometar udaljena, pa tri kilometra i sve tako. Oko svake kuće šarene livade, koje krasi mnogo lekovitog bilja, cveće, kao i jabuke, šljive, šipak, divlje jagode, borovnice… Blago rečeno, zelena pijaca na vašem pragu. Sloboda.
Ako ste protivnik genetski modifikovane hrane ovo je pravo mesto za vas. Deca rumenih obraza i pegavi od sunca jurcaju dugim zelenim tepisima prirode. Bosa. Komaraca nema. Za krpelje ne znaju. Tela zdrava, jedra, čvrsta. Sa korpicom još uvek toplih jaja, Dragica briše “bele brkove” od tek izmuženog mleka.
– Ne mora da se kuva, čak je i ukusnije, miriše – stidljivo promrmlja.
Mistika Vlasine ne prestaje da iznenađuje
Najzanimljivije, osim prirode, jeste narečje Vlasinaca. Kada zatražite objašnjenje reči “zadorica” dobićete odgovor da je to nešto kao “č’čkolj” (još gore). Što u stvari predstavlja osobu koja se šali na račun drugih.
Videćete nasmejana lica, ozarena na čamcima i gliserima dok plutaju plavim prostranstvom. Tanke breze, koje se zavodljivo spuštaju sa ivice kopna nad vodom i prave senku kraj trave požutele od jakog sunca. Breza je zaštitni znak Vlasine. Čovek je druge vrste uništio, tako da su ova glatka stabla preostala. Zanimljivo je da u nepresušnoj riznici na svakom koraku ima jestivih gljiva; postoji čak i retka biljka mesožderka rosulja koja se hrani sitnim insektima; kao i 120 vrsta ptica.
Plutajuće ostrvo Stratorija
Plutajuća ostrva će vas sigurno ostaviti bez daha. Nastala su odvajanjem tresetnog sloja sa dna jezera. Dva najveća su Stratorija i Dugi Del. Vazduh je ređi. Svežina. I kako sunce zalazi, upaljenih sijalica ima samo kraj puta, ostalo je potpuni mrak.
Ana Milošević apsolvent novinarstva igra glavnu 24časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obozava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.
