Prethodne Wannabe Talente upoznajte ovde.
Jelena Jelić, rođena je 4. jula 1991. godine u Kragujevcu, gde studira matematiku od 2010. godine. Svoje detinjstvo provela je u mestu u kome i sada živi, u Paraćinu. Završla je nižu muzičku školu na odseku za klavir. Prvi njen nastup bio je na rekreativnoj nastavi u četvrtom razredu. Tada je pevala pesmu od Leontine “Crno pa se ne vidi” i pobedila je. Između ostalog, pevala je u horu u muzičkoj i osnovnoj školi. Uvek je bila odlična učenica. Tek od skoro je shvatila da je muzika ono što je najviše ispunjava i najviše interesuje.
WANNABE MAGAZINE: Pevanje i ti. Kako je počela vaša priča?
JELENA: Moj tata svira gitaru, pa me je stalno pratio, a ja sam pevala dečije pesmice još kao mala, sa dve-tri godine. Tada se slušao Branko Kockica, Manda, Dragan Laković. On me je i upisao u muzičku školu kasnije i tako je sve počelo.
Muzika je ono što je ispunjava
Kako sebe vidiš za 10 godina?
Za 10 godina vidim sebe kao profesorku matematike koja peva svojim učenicima na času (smeh). Šalim se, ali svakako ću se baviti pevanjem, makar iz hobija.
Koji ti je muzički žanr omiljeni?
Što se tiče muzičkih žanrova, slušam sve što može probuditi neku posebnu emociju u meni, ne znam koji bih izdvojila kao omiljeni.
Zbog čega si se prijavila za Wannabe Talente?
Za Wannabe Talente prijavila sam se čisto da bih čula neko novo mišljenje o svom pevanju, da bi me čulo više ljudi, i da bih vam sada slala ovaj intervju (smeh).
Šta voliš da čitaš na Wannabe Magazine-u? Imaš li omiljenog autora ili rubriku?
Na Wannabe-u zaista ima mnogo lepih tekstova koji su me oduševili, što o poznatima, dešavanjima u svetu, modi, životu uopšte, kao i o dešavanjima kod nas. Nemam omiljenu rubriku, ali svaka je na svoj način posebna i interesantna.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
