“Teško je voleti, još teže ne voleti, a najteže je naći voljenog koji te voli”, i pored toliko “ljubavi” u ovom citatu nikad nije bilo manje sreće i spokoja. Puškinova (Александр Сергеевич Пушкин) prepoznatljiva tragičnost ne ogleda se u spisima i fantastičnim recenzijama njegovih dela, sasvim je dovoljna i ova jedna rečenica da otkrije možda i najveću istinu o ljubavi. Istinu, koju priznaju samo hrabra srca, dok je ona blesava i poletna ne vide pa samim tim i ne razumeju.
U svetu koji ne poznaje večnost, a pojedini od vas će reći i vernost, svaki naš korak je poput poteza na šahovskoj tabli. Do dvadesetih godine su se vukle i sve je bilo previše dugo, prvi tinejdžerski poljupci, brzopleti i slatki, školski dani monotoni i zavedeni pod stavke: “danas sam ga videla u školskom dvorištu” i “danas ga nisam videla u školskom dvorištu”, maturske večeri kao kraj šahovske partije i neki novi počeci.
Čitav život nas usmeravaju na umetnost i lepu pisanu reč, a onda kada ih zavolimo dobijamo samo gorke kolače. Posle nekoliko neuspelih veza shvatite da je Ostinova (Jane Austen) kriva za sve, a ne nekakav Dizni (Walt Disney), da muškarci ne ljube žene kao na Klimtovom (Gustav Klimt) platnu, i da nikakvi prinčevi ne jašu bele konje već šetaju običnim gradovima sa velikim snovima i nedovoljno jakim vetrom u leđa da nekoga zavole i sačuvaju.
Ona ljubav ne traži, ona je priželjkuje
Nisu ni žene bolje. Često neodlučne i nedovoljno predane. Povređene i nedovoljno hrabre da nekoga precrtaju i daju šansu novom licu.
Krivci na sve strane, a opet nikome ne može da se sudi. Doduše najveća kazna stiže od nas samih i to onda kada odlučimo da greške iz prošlosti ne zaboravljamo i ne opraštamo, kada su nam “svi isti” i “sve iste”, kada na silu uzimamo nešto što nam ne pripada. U tim trenucima gubimo sebe, a takve ni Ljubav ne želi.
Tamo gde bajka ne poznaje realnost tamo se kriju najveće sreće, koje ne prepoznaju crtani likovi već ti i ja, samo naizgled obični ljudi na sasvim običnom svetu koji nismo mogli da biramo. Istina je da i kada smo sami i kada ne biramo ništa za sebe, izbor je napravljen.
Pre nego sebi uskratite šansu da vas već danas zavole zbog svega što jeste, a vi zavolite nekog zbog svega što nije, krišom zvecnite cipelicama poput Doroti, čisto za sreću. Verujte u bajke, bundeve, pesme i šta god želite, samo pobedite zatočenika u sebi i ne lovite lepotu koja je neuhvatljiva.
A kada se sledeći put zapitate: Postoji li ljubav? Imajte na umu samo jedno…
Ljubav se ne traži, ljubav nas nađe onda kada je postanemo dostojni.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
