Možete ih videti kako u jutarnjim satima ispijaju kafu u prepunom kafiću, srešćete ih u luksuznom restoranu kako hrane jedno drugo, a zatim u šoping centru. Dok ona isprobava novu haljinu, on uzvikuje kako zamišlja da joj je skine, a onda su uveče u nekom klubu ili pak na romantičnoj večeri, ako nije petak kada verovatno odlaze na produženi vikend do Verone.
Gledate potom ovog što sedi do vas kako nateže pivo i psuje, jer njegov omiljeni klub gubi sa dva razlike i proklinjete život što baš vi niste ta koja sada sedi uz sveće i flašu dobrog vina negde uz reku i ne sluti da je pitanje trenutka kada će je njen dragi iznenaditi minđušama marke Swarovski.
Dok lagano tonete u san u kome je sve tako čarobno i nestvarno lepo, vaš dragi vas umesto poljupcem budi podrigivanjem. Već na ivici nervnog sloma započinjete svađu koju prati cika i vriska i lupanje vratima. Onda vas on, ni ne znajući šta je skrivio, prati i uz izvinjenje dobijate još ponešto. Za tim vidom poklona ova iz savršene veze žudi, ja da vam kažem.
Naravno, na nama je da uvek budemo nezadovoljne. Programirane smo tako da nam uvek ova druga bude srećnija, da nam nikad nije dosta, da ne znamo ni šta želimo, ni šta ne želimo, ali znamo da se i jedno i drugo daju opisati rečju “mnogo”.
Međutim, ako već dozvoljavate sebi da kudite sopstveni izbor, pozabavite se malo i tom idealnom vezom za kojom žudite. Zakopajte malo dublje i shvatićete da osnovne stvari koje čine jednu vezu srećnom u takvoj priči nedostaju.
Na primer, strast. Kladim se da mlada dama, na čijem biste mestu bile, razmišlja o svojoj novoj frizuri dok joj dragi prolazi prstima kroz kosu. Ili o nekom drugom koji bi joj u jednom potezu strgnuo svu tu skupocenu odeću bez straha od njene ljutnje. Gospodin do nje i ne mari toliko kuda njene maštarije vode, jer zna da će nakon dobro obavljenog performansa, tokom kojeg se pokazao kao pravi džentlmen i pružio joj svu pažnju ovog sveta pred narodom, okrenuti dva broja i naći sebi adekvatnu zanimaciju. Idilično, zar ne?
O tome kako ih nikad nećete videti u nekom lokalnom kafiću u kraju ili u birtiji sa društvom (recimo iz gimnazije) ne bih ni polemisala. Valjda vam je jasno da slike koje osvanu na Facebooku mogu biti jedino sa letovanja gde su obišli celu Azurnu obalu ili zimovanja na Kopaoniku, jer u Švajcarskoj ne bi bili viđeni. A i nisu neki ljubitelji skijanja.
Okruženi ljudima koji su isto tako kul kao i oni, bez preterane bliskosti, uživaju u površnim pričama i pravljenju planova, pa čak i ako popiju koji koktelčić više ne otvaraju dušu ni po koju cenu. Različita interesovanja, ali isti cilj kada se sve sabere i oduzme. Ma, mogla bih ovako u nedogled.
Ipak, mislim da bi on više voleo da sa ortacima igra Sony Playstation umesto što u smokingu ide na gala premijeru filma sa svojom ljubljenom koja mesecima unazad bira šta će za tu priliku obući, a da bi ona više volela da je njen partner gleda isto tako zadivljeno kao što ostali muškarci bulje u nju gde god da se pojavi.
I, onda on prevari. Sa nekom, da kažemo, vatrenom. A ova i dalje glumi sreću. Pa čak i ako sazna, zataška dokaze i navuče osmeh, pa pravac u grad sa njim pod ruku.
A ume i ona da prevari. Sa onim koga ne bi smela da pokaže u javnosti. Dok on, kao svako pravo muško, ćuti.
Pa razmislite, koliko ste se puta pitale: “Kako su od tolike ljubavi postali dva stranca”? Koliko ste puta pomislile kako je čudno da se takva ljubav odjednom ugasila? Nije odjednom, drage moje. Ništa nije savršeno, niti treba da bude. Neophodan je balans. Potrebna je i svađa. Ma, potrebno je dvoje. I za tango, i za vezu, i za idilu. I zato zagrlite tog do vas, koga umete da opljujete na trač-partiji zbog neurednosti ili nedostatka mašte kada su vaš rođendan ili godišnjica u pitanju. On je čovek od krvi i mesa, ne lutka na naduvavanje. I, voli vas. I sa šminkom, i bez nje, a to je najvažnije.
E, da ne zaboravim… Ne moraju nužno takvi parovi biti foliranti. Ima onih koji svoje slabosti jednostavno sakriju od tuđih očiju, pa dignu glavu i prođu ulicom kao da pet minuta pre toga nisu bili pred raskidom. I onda vi ni ne znate koliko im je teško, pa im se divite. Zaključak je isti.
Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju.