“Kako ste komentarisali tenkove koji su sa beogradskih ulica odlazili na ratište? Ako neko ima potrebu da se u vrućim pantalonicama prošeta gradom, da li je to strašnije od onog ko nasilno regrutovan ode da ubija ljude”, kaže Boban Stojanović, lider organizacije Queeria i član organizacionog odbora Prajda, odgovarajući svima onima kojima je atmosfera Parade ponosa estetski i etički “too much”. Duhovi su i dalje čudno preosetljivi na ono što ne mogu i ne žele da prihvate uprkos činjenici da su predozirani hard core pornografijom stvarnog života i nacionalnih medija koji tim životima nesebično “daruju” smisao i sadržaj.
WANNABE MAGAZINE: Ovogodišnju Paradu ponosa, prema najavama organizatora, pratiće festival u trajanju od osam dana. U trenutku kada su svi očekivali da odustanete, vi izlazite sa veoma ambicioznim planom?
BOBAN STOJANOVIĆ: Od decembra prošle do sredine aprila ove godine, istraživali smo kako LGBT populacija i ljudi koji nas podržavaju vide Prajd. Bile su primetne dve stvari: previše formalizovanja sa zvaničnicima i premalo programa u kojima učestvuje sama LGBT zajednica. To je stvaralo određeni zazor. Zato smo odlučili da Prajd 2012. bude platforma koja će omogućiti svima koji to žele da nešto kažu, pokažu, urade. Svaki dan Prajda biće podeljen u četiri celine, od dnevnih press konferencija, preko niza radnih sastanaka, radionica, prezentacija, promocija, projekcija, diskusija, do večernjeg programa koji će činiti kulturni i umetnički sadržaji. Važno je da će svi programi biti otvoreni za sve zainteresovane. Potreban je dijalog sa svima, i iskreno verujemo da će iz godine u godinu Beograd Prajd biti sve važniji u Evropi – ne po nasilju, već po sadržaju.
Medija centar u prepoznatljivim bojama
Da li ste sebi zadali krupan zadatak koji će mnogi, bez sumnje, jedva dočekati da ocene kao provokaciju?
Pre bih rekao izazov. Mislim da nismo, napravili smo program koji je u skladu sa nizom kapaciteta kojim raspolažemo. Važna poruka koju šaljemo javnosti je da postoji mogućnost edukacije, dijaloga, kao i mogućnost izbora.
Nadate li se uspehu s obzirom na tzv. “političku situaciju”?
“Politička situacija” kao i “politička volja” inputirane su kategorije. Srbija ima Ustav koji nam garantuje prava, zakone koji ih potvrđuju, prema tome, svi preduslovi su ispunjeni. Naravno, treba uzeti u obzir da je Srbija još uvek u tranziciji, a da je u takvim društvima zastupljeno intervenisanje politike u sve društvene sfere. Politika je ovde postala deo estradnog miljea, pa se pitanja ljudskih prava postavljaju da bi konfrontirala najmanje dvojicu političara. Tako je Prajd postao nova torba Louis Vuitton, u vezi sa kojom se u javnosti tuku dve folkerke. Dok god pitanje održavanja Prajda ne postane nevažno, u Srbiji će svima biti loše.
Koliko će, prema vašim očekivanjima, festival doprineti tretmanu, dostupnosti i uticaju gej kulture kod nas?
U pitanju je proces. Ono što se dešavalo proteklih godina na Pride Week-u je da se konstatno pojavljivala grupa ljudi koje ne viđamo na drugim gej mestima i nisu aktivni u LGBT zajednici. To je bio dobar znak, između ostalog, to nas je podstaklo da razmišljamo i o festivalu, pored marša. Kao i kod svakog festivala manjina, i na ovom će biti stavljen naglasak na one stvari koje nas čine zajednicom. Na primer, uveli smo Ženski dan, prostor posvećen lezbejkama i ženskim pravima.
S obzirom na to da je preduslov kulturnog stvaranja sloboda, nije retko pitanje šta gay kultura u biti jeste?
Odgovor je kompleksan i slojevit. U globalu, gej kultura uspostavlja istorijski kontekst postojanja LGBT ljudi i zajednice u našem okruženju, razumevanje LGBT pokreta, toponima kroz koje se prepoznaje ono što nas čini gejevi, lezbijkama, trans osobama. Specifičnost globalne gej kulture je u njenoj fragmetiranosti, jer ne poznajem nijednu zajednicu pored LGBT zajednice, koja ima toliko supkultura.
Boban Stojanovic: “Nema odmora dok traje obnova”
Da li će i straight posetioci moći dobro da se zabave na festivalu?
Zar nekome sloboda može da smeta?
Da li su aktivisti koherentni ovog puta ili možemo ponovo očekivati soap operu u nastavcima, dopisivanje po blogovima i slična glupiranja?
Većina programa je inkluzivna i tokom narednih dana sve LGBT grupe će dobiti poziv da učestvuju u programima Prajda. Sve treba razumeti sa ljudske strane, odrasli smo u militantnom društvu u kome je kultura pobede i poraza dominantna, kao i mehanizam kreiranja neprijatelja. No, mislim da svi mi sazrevamo. Recimo, uskoro pokrećemo jedan sjajan projekat u kome učestvuje većina LGBT organizacija iz Srbije, nakon toga dolazi Prajd na kome opet radimo svi zajedno. Stvari se menjaju. Naravno da “sapunica pristup” unosi nemir u javnost, posebno u samu LGBT zajednicu koja je još uvek osetljiva, ali uvek kada neka informacija dospe u javnost, treba je proveriti sa više strana.
Da li ste se, u međuvremenu, razveli?
Drama je osnova gay egzistencije. Da, ali sam dobio divnog prijatelja.
Da li ćete stići da odete na odmor pored svih obaveza za jesen?
Nema odmora dok traje obnova.
Evropska prestonica sa najkvalitetnijim gay night life-om i kulturom iz vašeg ugla?
Berlin. Pored noćnog života važno je sa koliko slobode ujutru iz kluba izlaziš na ulice nekog grada. Berlin je grad u kome pored odličnog gay clubbinga, postoji niz galerija, grafita, skvotova i svega onog što grad treba da ima. I veoma je finansijski pristupačan. Ipak, 500 godina pod Turcima je ostavilo traga, pa najbolje frajere prepoznajem na ulicama turskih gradova. Radujem se ovoj novoj turskoj neokolonizaciji preko TV serija.
Kada se pomene Parada, pa još i festival, konzervativci, mada je ova etiketa kompliment za sve te zatucane horde, uvek zamišljaju seks na ulici, mnogo golotinje na koju su tobože preosetljivi, sadržaje koje uglavnom ocenuju kao “skaradne”. Manipulacija ili neznanje?
Seksualne manjine se razlikuju na osnovu svoje seksualne orijentacije. Seksualnost je oblast koja zauzima važni deo života svakog od nas, bilo da smo liberalni ili konzervativni. Problem sa celom pričom je da seksualnost pojedinca ne može da se svrsta uz kategorije nacije, vere, jezika ili nekih drugih sigurnih kategorija. Takođe, seksualnost je jedino preostalo sredstvo kontrole, nakon pada svih velikih priča, to je jedino preostalo polje na kome se vode bitke. Prajd manifestacije u svetu su momenat u kome se učesnici poigravaju i sa stereotipima o gejevima, lezbijkama, trans osobama, sami sa sobom i svetom oko njih. Postoje Prajdovi koji su liberalniji i neki mediji prenose slike onih koji su golišavi, pa se stiče utisak o orgijama na ulici. Ovo je česti kontraargument za Prajd, ali moje pitanje je: Kako ste komentarisali tenkove koji su sa beogradskih ulica odlazili na ratište? Ako neko ima potrebu da se u vrućim pantalonicama prošeta gradom, da li je to strašnije od onog ko nasilno regrutovan ode da ubija ljude. Prajd je demilitarizacija svesti!
Izvor fotografija: Media centar
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
