Stigao je 21. vek i sa sobom doneo tehnološku revoluciju i širinu pogleda na svet. Ironično, jedna turbo folk generacija je iznedrila novu vrstu dramatičnosti i života koji uz nju ide. Muzika koja prati takav život je ona koja tera na oslobađanje najnižih nagona. Ona koja nalaže ”jeftin” zvuk turbo folka i pokušaj tehna sa primesama jeftine psihodelije koju je zapad odavno prežvakao i poslao nama kao ekološki otpad. Ovo su hitovi top liste Made in Serbia koji kao takvi oblikuju život omladine, a neretko je svojim stihovima pogađaju u srce. Ovo nije glupi tinejdžerski film.
Priča uglavnom počinje ”Šeficom podzemlja”, himnom svake tinejdžerke koja pleni osamnaestim rođendanima svojim samouverenim igranjem u separeu lokalnog kluba za iznajmljivanje. Uglavnom se pušta na početku večeri da se jasno utvrdi pozicija šefice te večeri. S obzirom na to da je prošla ponoć njen opis menja se: nije više fina zakopčana devojčica kakva je krenula od kuće već je usput nabacila kilo šminke i maneater stav. Uživa u tome što je ostale devojke ne vole, pa se klub pretvara u leglo zmija, ne žena. Dok stilom igre podseća na go-go igračice, stihove pesme pohotnim pogledom posvećuje Njemu, lošem klincu iz kraja. Sa samo 18 već je bio privođen. Wooow, to je pali. Misli, odnosno sigurna je da bi zajedno bili jači od Boni i Klajd. Stoga Klajde, šefici predaj se.
Ali sa završetkom pesme nešto se dešava… Uz ”Ja bih se s tobom topila” fokus se pomera na sledeću ciljnu grupu. Omiljena pesma devojaka koje su svesne sebe i toga da ne moraju da skaču po separeima da bi bile viđene. Dovoljan je dekolte i uska haljina naglašena na kukovima i zadnjici. Fine devojke iz dobrih porodica kojima bi majke precrkle da saznaju u koga im se ćerka zaljubila. U ovog klinca Klajda, naravno. A on je malo pile, malo vuk – tipičan problematični srednjoškolac. Kao najbolja riba u gradu svesna sebe želi samo da joj on pokaže skriveni tatu, dok Šefice, videvši ovu situaciju, pucaju od ljubomore.
Na prve taktove ”Mešaj, mešaj” Klajda baš briga za sve njih jer ona opet sama izlazi, svejedno mu nije, crne misli okuju ga kad je veče sakrije. Rastrzanom od misli i konstantno nervoznom stiže mu poruka na koju se blago nasmeši. Lice mu se ispunilo olakšanjem. Njegova mala igra, igra da ne vide šta je ispod haljine. Za šankom ispija pivo, mameći poglede devojaka i odgovara svojoj devojci. Onoj maloj iz kraja. Da, da… Ona mala, neutralna i totalno neprimetna devojka.
Za sve gorde ljubavnike i najluđe tinejdžerske ljubavi koje se vuku u nedogled kroz celu srednju školu, a srećne i nesrećne epiloge dobijaju na svakoj žurki povodom osamnaestog rođendana kreće ona autobiografska ”Da se nađemo na pola puta”. Youtube response na onu ”Meet me halfway”. Pesma pogađa uglavnom jednu povređenu stranu u ”vezi” i predstavlja uvertiru u razgovor povodom pomirenja. Šefica je sada besna iz više razloga. Njenu drugaricu, koja na granici plača doživljava ovu pesmu, ne može iskoristiti za pomoć, jer je u svađi sa Klajdovim ”bratom”. Fuck! Ništa joj ne ide u korist. A ko za baksuza Brat ni na pola prkosa, ni na pola ponosa ne popušta… Drugarica povređena napušta žurku, a Šefica ostaje prepuštena sama sebi.
Pijanog Brata ovo ništa ne zanima, al’ zato histerično grli svog druga Klajda kada DJ Winamp pušta ”psihodeliju” iliti Mc Stojana i Tinu Ivanović Sexy. Pogledom zahvata obline onih samosvenih devojaka koje bi se sa njima topile. Kreće refren kad on podiže flajku piva i onako kao pravi Srbin sa rukama i flašama uvis, krene da im peva da su sexy i na njih svi se lože. A one damice bejahu pomalo posramljene. Očito je da vole skupo i da im se može. Opet, ti buntovnici iz kraja ih nenormalno privlače.
Ljubomorna Šefica silazi sa separea rešena da agresivnije pristupi muvanju. Ah, kako su današnja deca predvidiva. Prilazi Klajdu kada se on naglo okrete i sudari sa njom. Ostavila mu je trag karmina na košulji, a u tom momentu prostoriju oboji auto-tune zvuk. Ah, ”Muškarac koji mrzi žene”. ”Gospode Bože, to mora da je sudbina” – pomisli ona. Napadno ga izazivajući, počinje da mu se približava s namerom da ga poljubi. Kada je odugrnu ugleda na vratima svoju dragu. Ali…
”Od vina, od vina nije od karmina!” – pokušava da se opravda uz potvrđivanje Dade Polumente, ali ona ne prihvata. Iako je znala ko je on i u šta se upušta, ipak plače. Kako mu je uopšte i verovala. Posle dramatične diskusije u wc-u punom pijanih tinejdžera čini se kao da se čitava žurka tamo premestila. Neutralna mala je ipak otišla, i nekako se opet niko ne seća kako ona uopšte izgleda. Šefici je došlo iz zategnute zadnjice u glavu da je on sada mrzi. A Klajd kô Klajd… Iako je ponovo libero, patnju i dalje ne oseća. Nije je svestan. Sada samo želi da pije i peva, dok ga još pijaniji Brat teši. A za stolom prekoputa sasvim smireno Ona je svesna da mu večeras treba rame za plakanje. Kako tiha voda breg roni, ko zna, možda se Klajd večeras s nekim i ”stopi”.
Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”
