Ako neko misli da je lako biti sponzoruša (prava pravcijata sponzoruša, ne ona kvazi), grdno se vara. Prevashodno, smatram da je to jedno umeće vredno pažnje, sa kojim se u najvećem broju slučajeva treba roditi. To su žene koje su posvetile život negovanju svog fizičkog izgleda, što nije nimalo nezahtevno, zatim proučavanju složene muške psihe i uspešnom primenjivanju izučenog. Moramo razlikovati žene srećnice, kojima jednostavno upadne kašika u med, pa završe sa muškarcem čija je imovina impresivna (prosto se ponekad zapitam otkud toliko imućnih muškaraca). Zatim dame iz društvene elite koje se po prirodnom nahođenju udaju za partnera iz istog sloja, jer to tako treba. Slede mlade dame materijalistkinje, uz koje prosto ne ide neuspešan muškarac (a svaki uspešan muškarac u načelu je i bogat muškarac), i tek na kraju famozne sponzoruše.
I gde stadosmo? Dakle, sponzoruše su atraktivne mlade, ili ne tako mlade, dame sa urođenim pregovaračkim i manipulatorskim taktikama, glumice, po potrebi fine, po potrebi kurve, žene u čijim je rukama zadivljujuća moć strpljenja i lukavstva. Svoju ljubomoru vešto kriju, i još veštije zaposedaju muškarca, čineći ga slepim, ludim i gluvim, ali ono što je njihov najfascinantniji talenat jeste talenat da debelo unovče svoj trud i odnos sa bilo kojim pripadnikom muške vrste. One su spremne da k’o bajagi uživaju u ne tako zahvalnim prizorima, prihvataju i potencijalno loš seks, ne boje se poniženja i osude javnosti, lažno obožavaju svog izabranika i dive mu se, što nije nimalo lako. Probajte vi da se divite svim preglupim muškim postupcima i idejama! To su žene sposobne da budu u potlačenom položaju, bar u očima njihovog partnera, pošto ostatak sveta vrlo dobro vidi ko tu kosi, a ko vodu nosi. Sve to zarad luksuza i materijalnog blagostanja.
One žive za svoj groš, i to na visokoj nozi, okružene luksuzom, i najmanje ih briga što ih prozvasmo - sponzorušama. Da smo pametne, pa da sve možemo tako
Da li ih treba osuđivati? Svako bira svoj put, pa su i one izabrale svoj. Neko reši da bude pisac, neko naučnik, neko apotekar, neko baštovan, a one su rešile da unovče to što su žene i postanu sponzoruše. Skidam im kapu i držim palčeve! Eto, na primer, ja sam iz svih svojih dosadašnjih brojnih veza i vezica izašla bogatija ukupno za, verovali ili ne, jedno kinder jaje i duplo pakovanje jafa keksa. Mislim da je to daleko potresnije nego biti sponzoruša. Usled takvog poražavajućeg zbira, dobila sam i velikodušni savet jedne iz redova junakinja ove priče: “E znaš šta? Ko ne traži, taj i ne dobije! Budi malo umiljata, budi manje ponosna, manje svoja, pa ćeš možda za nešto i da se ogrebeš!”
Onda se setih situacija kada sam, uplašena mišlju da će me doživeti kao sponzorušu (posebna su tema predrasude vezane za mišljenje “ako si ‘dobra riba’, mora da si sponzoruša”), kategorički odbijala svaki vid finansiranja: plaćanje taksija, izleta, skupih večera, izlazaka, letovanja i slično… Ama baš sve delilo se na ravne časti, uz retke izuzetke kada su oni preuzimali na svoja pleća ceo ceh. Sa ove tačke gledišta, užasno žalim. Toliko zlopaćenje sa muškim rodom… šta mi je falilo da bar materijalno nadoknadim sav svoj trud i angažovanje?
Tako da, drage moje sponzoruše, ja sam na vašoj strani! Ako nekad naučim, možda vam se i pridružim. Do tada, dok ja i meni slične štedimo muškarce, vi ih, bre, trošite! Sve im uzmite! I na kraju, da pitam vas, narode! Čemu uopšte tolika fama oko fenomena sponzoruše? Otkad je čudno hteti ‘leba bez motike?
Lepa Atina – Rođena pobednica, jedna, jedina i neponovljiva!
