Biti žena, danas često znači biti savršena. Od nas se očekuje da budemo lepe, negovane, poželjne, trendi, brižne, drage i umiljate, ali istovremeno i seksi, opasne i zavodljive. Tri A. Atraktivna, aktivna i akutelna (i anoreksična). Ukoliko ne ispratimo neke od tih zahteva, poslednju modu ili fit izgled, osećamo se nezadovoljno i frustirano. Onda bacimo pogled oko sebe, na sve one devojke koje su uspele da izgledaju skoro perfektno ili imaju sasvim “savršene” veze i karijere, i osećamo se dodatno isfrustrirano. I tako ukrug. Biti savršena u nesavršenom svetu može biti problematično. Ali osećati se nesavršeno u još manje savršenom svetu duplo je teže.
Bile savršene ili ne, u nama uvek leži skrivena boginja. Zapravo, ako bolje pogledamo, nijedna boginja nije bila savršena. One su, poput nas samih, bile dobre u određenim stvarima, dok su u drugim bile manje vešte, što nije umanjilo njihov sjaj i moć. Svaka od njih imala je nešto svoje, nešto autentično po čemu se razlikovala od drugih i bila jednako cenjena i slavljena. Nije potrebno da budemo najbolje u svemu, naprotiv, da bismo otkrile svoju unutrašnju boginju važno je da se usredsredimo na ono što volimo, na ono u čemu smo dobre i što nas čini autentičnim i zadovoljnim. Dakle, savršenstvo je zapravo u prihvatanju sopstvenog nesavršenstva i isticanju onog što jesmo, ma kakve bile, bez straha da nismo dovoljno dobre.
Ne morate biti najbolja domaćica u kuhinji, prava dama u javnosti i iskusna kurva u spavaćoj sobi. Ništa od toga vas ne čini boginjom lepote, mudrosti, erotizma. Boginja prihvata svoju pravu prirodu, ponaša se u skladu sa njom i ne radi stvari da bi udovoljila drugima i njihovim očekivanjima.
Ona je boginja upravo zato što je takva kakva jeste i zato što je dovoljno hrabra da to prihvati i smelo pokaže svetu.
Ona je kompletna, pre nego savršena.
Umesto da zadovoljava tuđe zahteve, želje i nametnuta pravila, ona je prosto zadovoljna sobom.
Ona je lepa i mudra, jer se tako oseća uvek i svuda, bez ogledala i bez potrebe da joj to neko kaže.
Ona je moćna, jer zna koliko vredi upravo takva kakva jeste.
Ona je jednostavna i prirodna, jer ne želi da folira i glumi savršenstvo.
Ona ne pravi kompromise, jer zna da spuštanjem ličnih kriterijuma nikad ne postiže ono što želi, a kamoli zaslužuje. Umesto toga, ona podstiče druge da se podignu na njen nivo.
Ona je boginja, u svakoj od nas, prihvatamo je onda kada prihvatimo sebe, u potpunosti.
Kada otkrijemo svoju unutrašnju boginju, zaista počinjemo da se osećamo božanski. Više ne postoji ništa zbog čega bismo osećale lični nedostatak, nesavršenost ili bol jer ne možemo da udovoljimo drugima i ispunimo postavljene standarde. Posledično, to se odražava i na naše ponašanje i drugi primećuju sjaj koji dolazi iz našeg unutrašnjeg božanstva. Kada više prihvatamo i cenimo sebe, neizbežno i naša okolina počinje da nam se “klanja”. Baš kao i prave boginje, postajemo cenjene, slavne i nezaboravne.
Ana Krkeljić je večita studentkinja života. Budistkinja. Feministkinja. Sanjarka koja se nikada ne budi, jer misli da je najbudnija dok sanja. Misija joj je da vrati veru u duhovnost svakodnevnog života. Voli ljude zato što ih razume, a razume ih zato što ih voli.