Mnoge knjige koje smo čitali u različitim periodima života menjaju nas i utiču na različite aspekte našeg života – na naše odluke, proširuju naš kulturni život, a uz neku vrstu specifične “nege” utiču i na naš psihički život. Knjige su oduvek bile inspiracija raznim umetnicima, pa tako ni arhitekte nisu ostale ravnodušne, te su inspirisane posebnim delima napravili neke od najlepših zgrada na svetu. Bilo da su inspirisani pojedinim romanima, pričama ili čitavim opusom nekog pisca moramo im priznati da su odlično odradili posao. Pred vama je deset najlepših zgrada koje su nastale upravo inspirisane nekim poznatim delima.
“The Knut Hamsun Center”, inspirisan delima Knuta Hamsuna
Zdanje inspirisano fikcijom Knuta Hamsuna
“Hamsunsenteret”, kako glasi originalan naziv ovog zdanja, predstavlja muzej i edukacioni centar smešten u Hamaroju u severnoj Norveškoj. Ovu zgradu je projektovao arhitekta Stiven Hol (Steven Holl) inspirisan prirodom i pejzažem Hamaroja, kao i opusom norveškog književnika Knuta Hamsuna (Knut Hamsun), naročito ranim radovima – romanom “Glad” (Sult) i novelom “Misterije” (Mysterier). Lepota ovog zdanja ogleda se i u mnogobrojnim nacionalnim i internacionalnim arhitektonskim nagradama koje je Stiven dobio. Izgradnja “The Knut Hamsun Center”-a završena je 4. avgusta 2009. godine, na stopedesetogodišnjicu Hamsunovog rođenja, a za posetioce je otvorena u junu naredne godine.
“The Hobbit Motel”, inspirisan Tolkinovim “Hobitom”
Osećajte se kao u filmu "Gospodar prstenova"
Dovoljno je reći Hobit i svi već dobro znaju o kome se radi. Posle knjige, uskoro će se pojaviti i film, a verni obožavatelji imaju priliku da posete i odsednu u hobitskom motelu. Prvi svetski “Hobit” motel, pod nazivom “The Hobbit Motel”, otvoren je u “Woodlyn Park”-u na Novom Zelandu.
“Hotel Tres Sants”, inspirisan Kalvinovim delom “Nevidljivi gradovi”
Nevidljivi gradovi
Na španskom ostrvu Menorka nalazi se ovaj mali hotel izrađen po nacrtu lokalnog arhitekte Fernanda Pons Vidala (Fernando Pons Vidal) i italijanske dizajnerke Kjare Fabijani (Chiara Fabiani). Napravljen je kako bi evocirao na Kalvinove klasične priče o izmišljenim gradovima koje je pronašao Marko Polo (Marco Polo). Svaka od osam gostinskih soba projektovana je tako da prikazuje različite gradove i to veoma dosledno.
“El Castell”, inspirisan Kafkinim “Zamkom”
Baš kao iz Kafkine mašte
Ova zgrada je podignuta 1968. godine, a projektovao ju je Rikardo Bofilj (Ricardo Bofill) kao omaž velikom Francu Kafki (Franz Kafka). Uticaj Kafkinog dela je prepoznatljiv u svim tim teškim kockama i konfuznim ulazima. Čak i sam naziv zgrade na katalonskom znači “Zamak”, poput ovog poznatog Kafkinog romana.
“Lichtenstein Castle”, inspirisan novelom “Lihtenštajn” Vilhelma Haufa
Poput dvorca iz bajke
Iako izgleda kao da je mogao biti inspirisan mnogobrojnim slavnim srednjovekovnim pričama, ovaj dvorac je u stvari napravljen kao omaž jednoj određenoj priči. Godine 1840. vojvoda Vilhelm Urlih (Duke Wilhelm of Urach), inspirisan tada popularnom istorijskom romansom “Lihtenštajn: Romantična saga iz istorije Virtemberga” (Lichtenstein: Romantische Sage aus der wuerttembergischen Geschichte) nemačkog pisca Vilhelma Haufa (Wilhelm Hauff), naručio je da se sagradi dvorac na ruševinama antičkog uporišta vitezova iz Lihtenštajna. Sam dvorac je projektovan od strane arhitekte Karla Hajdelofa (Carl Alexander Heideloff).
Kuća na Martinim vinogradima, inspirisana “Mobi Dikom”
Tako jednostavno, a očaravajuće
Arhitekta Stiven Hol, čije umeće ste mogli da vidite kod prvog zdanja koje smo vam predstavili, projektovao je kuću na ostrvu Martini vinogradi inspirisan dobro poznatom knjigom “Mobi Dik” (Moby Dick) Hermana Melvila (Herman Melville). U ovoj knjizi, Melvil opisuje indijansko pleme koje je živelo na ostrvu i kada bi pronašli skelet kita od njega bi pravili kuće, prevlačeći je suvom kožom. Inspirisan upravo tim postupkom, Hol je kuću napravio na konstrukciji koja je izdignuta iznad krajolika. Drveni nosači su poput “kostiju” kita koje drže celu konstrukciju, a fenomenalan pogled se pruža na okean.
Blasova kuća, inspirisana poezijom Luisa Sernude
Da ne poželiš da odeš odavde
Godine 1999. profesor književnosti Fransisko de Blas (Francisco de Blas) angažovao je španskog arhitektu Alberta Baesa (Alberto Campo Baeza) da mu napravi dom u Sevilji, u Madridu. Tom prilikom Fransisko mu je tutnuo u ruke kopije svih pesama Luisa Sernude (Luis Cernuda) koje je želeo da mu budu inspiracija prilikom projektovanja. Sernudin opus je prožet temama snova, slobode, kao i kontrastom između unutrašnjeg i spoljašnjeg života, a sigurno je da se sve te teme mogu videti na ovom zdanju.
“Walden”, inspirisan delom “Valden” Henrija Dejvida Toroa
Minijaturno, a funkcionalno
Dizajnirana od strane Nilsa Murmena (Nils Holger Moormann), poznatog dizajnera nameštaja, ova jedinstvena prenosna baštenska ostava inspirisana je jednostavnim životom u delu Henrija Toroa (Henry David Thoreau) “Valden: ili život u šumi” (Walden: Or, Life in the Woods). Vlasnici vrtova mogu u ovoj ostavi da čuvaju različite alate, kao što su lopate, grabulje ili kolica. Postoji i kabina za sedenje u prizemlju, ali i na višem nivou, pa posetioci mogu da biraju gde im se više dopada. Nezaobilazan roštilj je tu, kao i ostava za drva. Neobično, ali funkcionalno, zar ne?
“Villa Peet (The Rabbit House)”, inspirisana Kerolovom “Alisom u Zemlji čuda”
Ravne linije i bela boja - jednostavno i moderno
Ova minimalistička kuća u Lelistadu u Holandiji dizajnirana od strane amsterdamskog studija “Klink” nije prvo što očekujete da vidite kada vam neko spomene da je inspirisana šarenim svetom Kerolove (Lewis Caroll) “Alise u Zemlji čuda” (Alice’s Adventures in Wonderland). Međutim, prema arhitektama, ceo koncept je bio mnogo složeniji. Vila “Peet” dizajnirana je kao niz kontrastnih prostora koji nam prikazuju osećaj ulaska u novi svet kroz zečiju rupu.
“The Museum of Innocence”, inspirisan Pamukovim delom “Muzej nevinosti”
Sasvim obična zgrada... A da li je?
U Pamukovom (Orhan Pamuk) romanu “Muzej nevinosti” (The Museum of Innocence) radnja se vrti oko Kemala koji se zaljubljuje u devojku Fusun. U tragičnom nizu događaja, on postaje opsednut i sakuplja svaku stvar koju ona dodirne. Nakon što ga je ostavila, kupuje kuću njene porodice, počinje da je popunjava stvarima koje je sakupio i pretvara u muzej. Pamuk je u Istambulu stvorio isti muzej kao iz knjige, predstavljajući sećanja iz knjige isprepletane sa svojim. Fantastična je zbirka 4,213 opušaka cigareta koje je popušila Fusun zalepljeni na platnu koje prekriva ceo zid. Sam Pamuk je rekao da muzej nije ilustracija romana, niti je roman objašnjenje muzeja. Oni se duboko prepliću i predstavljaju njega samog, reči i objekte unutar njega.
Lola Radosavljević – bavi se jezikom, književnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide kroz život, čuva večito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom “Dok drugi objašnjavaju život, ti mahni rukom i odživi ga!”
