Sa severa dolazi nam zanimljiva grupa Värttinä. Posredi je finski folk-bend, tj. grupa koja svira etno ili tzv. muziku sveta (World music). Potiču iz seoceta Rjakjolja u Kareliji. Sestre Sari i Mari (Sari & Mari Kaasinen) pevaju narodne pesme još od 1970. i nastupaju na festivalima narodne muzike. Od 1983. kada je grupa osnovana pa do danas objavili su petnaestak albuma, promenili sastav i stil muzičkih aranžmana, ali se osnova – pevanje – zadržalo do danas. Poznati su po sjajnim glasovnim sazvučjima, te glasnom i visokom napevanju (high and loud). Od čisto narodnih pesama prešli su na mešavine žanrova, preplićući izvorno pevanje sa rok i džez uticajima, ali na veoma neobičan način, čuvajući ono izvorno.
Mari Kasinen, Suzan Aho, Johana Virtanen, trenutna postava pevačica
“Naharuoska” je pesma sa albuma “Iki”, objavljenog 2003. godine i predstavlja tipičan stil ovih žustrih finskih devojaka. Pesma je brzog ritma, sa živahnim pevanjem, gotovo u stakatu. Prateći aranžman između strofa raspreda melodiju koja, premda bogata i razigrana, može i da se zvižduće. Reči su, takođe, provokativne kao i muzika ove grupe, a pripoveda o kožnom biču kojim prevarena žena tera od kuće raskalašnog ljubavnika koga je uhvatila “na delu” sa drugim devojkama, u seniku i ispod pokrivača. Da ne mislite da je neka feministička fora, posredi je stara finska narodna pesma.
Glasovi putuju zajedno, da bi se u pojedinim trenucima tanano razilazili, podržavali jedan drugog i ponovo spajali u sazvučje. To je i najlepše u muzici Finkinja, vrhunsko pevanje koje može da bude snažno, gotovo epsko, cijukavo i nežno, gotovo lirsko, da se penje i spušta, prepliće i pravi razne vrste troglasa.
Najtoplije preporučujem da potražite i druge napeve ove sjajne grupe, nećete se razočarati.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
