Svako ko se vozio na toboganu strasti, odskakao na jednoj strani klackalice emotivne veze, lomio na penjalici nerazumevanja i koristio sve ostale sprave u dvorištu predškolskog ljubavnog uzrasta, posle mnogo vrtoglavice, padanja, lomova i letova, morao je da zaključi “kako god”. Ali šta to, dođavola, znači? Malodušnost, kad ti prosto postane svejedno šta se događa, jer je umor nadvladao svaku emociju, nastojanje i želju? Tolerancija, kad se čak i umor iscrpi i postane jedino važno ono što je jedino važno?
Kako je uopšte moguće razumeti nekoga, često se pitam. Empatija doseže donekle, potpomognuta sopstvenim iskustvom koje, opet, smeta da doživite nečiji doživljaj neiskrivljen ličnim tumačenjem. Odnekle jedino pomaže vidovitost, u koju i sami sumnjate, iako ste negde sigurni da ste u pravu. Kako reagujete kad vam neko uputi molbu da ga ne shvatite pogrešno? Ja pokušam da ispraznim glavu od misli i srce od osećanja, i da pustim da me reči koje čujem i osoba koju vidim, u naporu prizivanja moje ispravnosti, odvedu do suštine informacije. A ona često nema mnogo veze sa izgovorenim rečima. I tada, kad sam sigurna šta je neko hteo da mi kaže, iako je za to upotrebio potpuno neadekvatan tekst, pitam se da li on zna šta je to što mi saopštava i da li konta da ja skroz kontam, ili treba da se napravim da sam razumela reči, kako bih pružila onaj nivo razumevanja koji mi je zatražen, a ne onaj za koji sam sposobna? I često zaključim da treba. Molba treba da glasi: “Shvati me, molim te, onako kako ja hoću da predstavim stvari, pa makar bilo i pogrešno”.
Na ovaj ili onaj način, tj. kako god, ako ste rešeni da istrajete u ljubavi, da prebrodite iskušenja i podnesete avanturu neizvesnosti, a sačuvate poverenje, uvek ćete dopreti do suštine, makar se i pravili da je ne razumete.
Postoji i očaj, koji spada u kategoriju “kako god”. Pristajanje na sve i na bilo šta. Legitimitet laži. Reci mi ono što želim da čujem, iako znam da to nije istina, uspeću makar na trenutak da slažem sebe da jeste. Kako god, ako iz bilo kog razloga pristajete na robovanje ljubavi, spremni na bilo koju cenu, između strasti i smrti imate nekoliko trenutaka, koji se računaju. Ugradite svoj doživljaj u beskraj.
Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
