Maštati i putovati tako je blisko. Ushićeno skakati iz jednog univerzma u drugi. Utapkavati impresije u pore, zašivati boje i mirise za uspomene. Menjati se, a opet ostati isti. U stvarnosti kartonska krila ne mogu da polete, ali to ne znači da čarolije nema.
Ukoliko vas avanturistički duh povede preko Lamanša, možda se nađete baš u jednoj maloj, ali jedinstvenoj zemlji. Među zelenim brdima, u dvorcima u kojima lutaju nemirni duhovi, a odjekuje zvuk gajdi, oživljavaju legende o hrabrim ratnicima, dobrom viskiju i neizbežnom čudovištu iz Loh Nesa.
Iako je u sklopu Velike Britanije, Škotska je poznata po izraženom nacionalnom identitetu
Pre nego što vaš sat otkuca ponoć i prodorna brodska sirena najavi povratak kući, potrudite se da bar nekoliko sati posvetite najvećem gradu u Škotskoj. Iako je Edinburg prestonica, centar Glazgova uvršten je u jedan od najlepših evropskih trgova.
Njegova priča počinje još 1781, ali da bi se od neugledne bare koja je služila za klanje konja pretvorio u rezervat istorije, arhitekture i mira, magiji je bilo potrebno dosta vremena. Najpre su nikle kuće u georgijanskom stilu, zatim je doputovala železnička stanica, Glasgow Queen Street, spona između glavnog grada i Glazgova, a najvažniji preokret sačekao je kraj 19. veka. Privatni posedi su ukinuti. Trg je postao dostupan svima. Trgovina se predstavila kao glavna uloga, a zahvaljujući njoj, došunjalo se i ime Merchant City.
Zgradu gradske skupštine 1888. otvorila je kraljica Viktorija
Zvanični naziv, inspirisan monarhom koji je na prestolu bio skoro 60 godina, nikada nije opravdan. Bio je to jedan od mnogih trenutaka koji su potiskivali sjaj i isticali tamnu stranu vladavine Džordža Trećeg. Neuspeh u američkom ratu za nezavisnost i učestali neobjašnjivi izlivi ludila više se nisu mogli zanemarivati i lagano je nestajala naklonost naroda. Gotovo uvredljivo, George Square ostao je poznat kao kraljevski trg bez kralja. Na tron zaštitnika ponosno se popeo jedan od poznatnijih autora škotske književnosti, Valter Skot (Walter Scott).
Umesto kralja Džordža Trećeg, centralni deo trga zauzima statua Valtera Skota, ujedno i najviša tačka na trgu
Osim njega, nemi posmatrači ispred velelepne gradske skupštine u viktorijanskom stilu su i kraljica Viktorija (Queen Victoria), naučnik Džejms Vat (James Watt), pesnik Robert Berns (Robert Burns) i hemičar Tomas Grejem (Thomas Graham).
“…kada bi izgubili svoju krhkost, srca i kristali bi ujedno izgubili i sav svoj značaj.” (Walter Scott)
Poznat po velikom protestu 31. januara 1919, nazvanom “Crni petak” (Black Friday), kada je nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih radnika tražilo da se broj radnih sati u nedelji smanji na četrdeset, George Square zadržao je buntovnički duh, ali samo oni koji ga posete u vreme novogodišnjih praznika mogu da osete i njegovu drugu, nežniju stranu.
Do sledećeg trga
See ya after!
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
