Da li ste nekada razmišljali o svom životu? Ono kao, nešto vam se desi što vas navede na razmišljnje: ko ste, šta ste, šta imate, šta ste postigli. Ali, zanemarimo krupne stvari, da li ste obraćali pažnju na sitnice, na male stvari koje vam svakodnevno ispunjavaju život i teraju osmeh na lice, a da im vi tako malo pažnje posvećujete? Ja jesam. Uzela sam sve u obzir. I krupno i sitno. Sabirala, oduzimala, množila i delila. I znate šta je bio rezultat? Zaključak? DA, SREĆNA SAM!
Ljudima nikad nije sve potaman, uvek traže nešto više, bolje i veće. Mislim da ja nemam, niti mogu na bilo šta da se žalim. Mislim da živim život koji nekad možda jeste monoton i ispunjen pitanjem šta da radim u svom malom gradu, ali isto tako mislim da je moj život donekle bezbrižan i ušuškan i da ne postoji ništa što je vredno toga da tu harmoniju narušim. Moj život je ispunjen. Moj život je samo moj. A to je najvažnije.
Zašto sam srećna? Kako sam došla do tog zaključka? Pa, lako! Samo sam malo bolje pogledala oko sebe. Zanemarila površne i nevažne stvari. Prodrla u suštinu. Prvo, živa sam i zdrava. Moji roditelji, prijatelji i drugi dragi ljudi su živi i zdravi. Svi smo tu, zajedno. Drugo, roditelji me vole, podržavaju, omogućavaju mi da se školujem, da oblikujem svoj život onako kako ja želim. Završila sam godinu na fakultetu koji sam sama birala i želela i preda mnom je bilo celo leto za odmaranje i opuštanje.
