Sada već bivša srpska košarkaška reprezentativka Jasmina Aleksandrov u grčkom Panatinaikosu je bila veoma popularna, što zbog izgleda, što zbog igara, a slikala se i za grčko izdanje časopisa “Maxim”. Atraktivna Srpkinja je rođena 11. aprila 1985. u Senti, a igrala je i za Vojvodinu, nemački Vaserburg, rumunski Arad, francuski tim Vilnev, kao i za Kolorado. Prošla je sve reprezentativne kategorije i postala najmlađa igračica koja je ikada zaigrala za našu seniorsku reprezentaciju. Jasmina Aleksandrov, kao i kreativna partnerka Ana Aleksandrov, odlučile su da zakorače u svet mode i unikatnih čarapa. Pogledajte kako je prošlo otvaranje njihovog butika i koje poznate ličnosti su upriličile ovaj događaj..
WANNABE MAGAZINE: Iz sportske porodice si, otac ti je bio fudbaler, a majka rukometašica. Da li si, osim košarke, imala “probu” u nekim drugim sportovima?
JASMINA ALEKSANDROV: Trčim za loptom otkad sam naučila da hodam. Kao mala sam putovala sa maminom ekipom na sve pripreme i utakmice i skupljala lopte oko gola. Htela sam da budem baš kao moja mama, ali rukomet je jednostavno bio pregrub za mene. Bila sam visoka mršavica i relativno ‘svilena’ za taj sport pa sam se ubrzo prebacila na košarku. U to vreme je košarka bila jako popularna, tj. imali smo fantastičnu reprezentaciju, i jednostavno kult košarke je zaživeo u meni.
Iz košarke u modu - Jasmina Aleksandrov
Koji su ti najveći sportski uspesi koje bi izdvojila u karijeri?
Igrati za reprezentaciju mi je bio cilj od te 12 godine. Divila sam se košarkaškim veličinama i želela sam da budem kao oni, da pišem istoriju. Svojim najvećim uspehom smatram reprezentativni dres, i to što sam bila deo reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije. Osvojila sam dosta medalja u mlađim selekcijama, što reprezentativnih što klupskih, kao i to što mi je ekipa iz Kolorada bila visoko rangirana na NCAA listi. Lični uspesi su takođe pratili uspehe ekipe.
Navijači su te obožavali u Grčkoj, a kakav si odnos imala sa njima u ostalim klubovima?
Grčka, tj. Panatinaikos je priča za sebe. Navijači, i to oni najvatreniji, bili su pristuni na skoro svim utakmicama. Igrala sam pred preko 13,000 ljudi u Americi, ali ta grupa od 500 ljutih Panatinaikosovih navijača je zaista bila fantastična. Baklje, skandiranje, remećenje mečeva… baš kao na muškim utakmicama.
Studirala si u Americi. Da li je to završeno uspešno ili si “sreću” potražila negde drugde?
Studije u Americi sam završila za nepune četiri godine i to “Političke nauke i spoljašnje poslove”, ali kao najvieću školu nosim sa sobom odlično znanje engleskog jezika i iskustvo samog američkog života.
Tvoj suprug Nemanja je jednom prilikom izjavio da se “ne bi oženio, da nije bilo košarke”. Šalu na stranu, kako ste se upoznali?
Upoznali smo se na pripremama reprezentacije Srbije 2007. godine. Vrlo romantično, je l’?
Skoro si pokrenula svoj brend, u Grčkoj si se slikala za “Maxim”, pronašla si se u dosta stvari van terena. Kako je sve to počelo?
I am a fashion girl! Bez obzira što sam ‘ljuti’ sportista, oduvek sam volela modu. Jednostavno iskazujem svoj karakter obućom, garderobom i nakitom. Ne volim ‘uniformisanost’, i možda sam baš iz tog razloga zanimljiva drugima, pa mi je pruženo dosta prilika da pokažem svoju kreativnost.
I am a fashion girl!
Šta voliš da obučeš za izlaske, a kako si obučena kad si u “opuštenoj” varijanti?
Generalno volim da kupim i da obučem ono što ‘niko nema’. Imam potrebu da budem drugačija i volim da štrčim, nekako to moj karatker zahteva. Iako sam dosta visoka, 187 cm, nosim štikle i do 17 cm i apsolutno nemam kompleks od svoje visine. U zavisnosti od raspoloženja oblačim stvari za taj dan, i uvek stavim dobar komad nakita (da upotpunim look). Naravno da ima dana kada sam po ceo dan u trenerci bez šminke, ali isto tako mogu da obujem svoje štikle sa bodljama i nonšalantno prošetam Knez Mihailovom kao da sam u trenerci. Jednostavno bitno je da se ta kombinacija koju ja spojim dopadne meni i apsolutno mi nije važno šta drugi misle o tome. Ne robujem aktuelnim stilovima, nosim isključivo komade koji se meni dopadaju.
Gde, van kuće, najradije provodiš slobodno vreme?
Iako više nisam profesionalni sportista treniram svaki dan, ponekad i dva puta dnevno. Crossfit sam shvatila veoma ozbiljno i aktivno se takmicim, jednom sportista uvek sportista. Ponosni sam vlasnik zlatnog retrivera Leksa, pa dosta šetam. Nekako mi najviše prija odlazak u park sa njim. Mir i tišina daleko od gradske vreve, dobra knjiga i to je to.
"Budite drugačiji, jedinstveni i srušite unifomisanost modernog sveta..."
Grad ili zemlja koji su na tebe ostavili najveći utisak i neko mesto koje bi volela da posetiš?
Atina. Bez razmišljanja. Grad koji ne spava, grad koji ima sve.
Koji su tvoji planovi u budućnosti?
Ne volim da pravim planove, pokušavam da svaki dan ispunim sitnicama koje me čine srećnom. Nekako su mi se sve ‘velike’ stvari u životu dešavale spontano.
Želim da ostanem dosledna sebi, i da u svemu, kao i do sada, pokušam da budem što bolja… najbolja.
Poruka našim čitaocima?
Budite drugačiji, jedinstveni i srušite unifomisanost modernog sveta…
“Kad je čovek kompletna ličnost, on zna šta je za njega važno i na šta konretno troši snagu. Takav čovek se kreće prema svome cilju šta god da radi, čime god da se bavi, kako god ga život baca.” Andrej V. Kurpatov (Андрей Курпатoв)
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
