Nije poznato kada je čovek popio prvu čašu vina, ali jedno je sasvim sigurno – oduvek ga je smatrao pićem bogova i posebnim darom. Užitak ispijanja svakog gutljaja je neprocenjiv, a ne postoji džabe portugalska izreka da “ko ima dobro vino, ima dobrog prijatelja”. Donosimo vam dvadesetpet interesantnih činjenica o ovom, mnogima omiljenom, napitku. Uživajte i naučite ponešto novo!
– U drevnoj Grčkoj, domaćin bi podizao čašu pre početka obroka i otpio gutljaj vina kako bi gostima dokazao da nije otrovno. Iz ove tradicije kasnije je nastao običaj nazdravljanja.
– Globalno zagrevanje i promene usled spoljašnjih uticaja mogu značajno uticati na kvalitet vina u budućnosti jer i najmanja promena temperature dovodi do drugačije strukture, ukusa, mirisa…
– U Egiptu, za vreme vladavine faraona Tutankamona (Tutankhamun), “obični smrtnici” su pili pivo, dok je vino mogla da pije samo viša klasa.
– Prema jednoj studiji u Italiji, žene koje piju dve čaše vina dnevno imaju bolji seks od onih koje to ne rade.
– Pojam enofobija (Oenophobia) predstavlja strah od vina.
– Da bi se napravila jedna čaša vina, potrebno je oko jedan kilogram grožđa.
– Poznato je da je vino bogato vitaminima B. Litar ovog napitka sadrži oko šesto, sedamsto kalorija. Taj broj kod slatkih vina iznosi oko 1400.
– Nauka o vinima se naziva enologija.
– Za fermentaciju belog vina, potrebno je da temperatura bude između 15 i 18 stepeni jer se pri višoj gube aroma i svežina. Ona idealna za fermentaciju crnog vina je 29, 30 stepeni Celzijusa.
– Starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.
– Jedan od sakupljača vina je za ogromnu sumu novca na aukciji kupio flašu napitka koja je pripadala Tomasu Džefersonu (Thomas Jefferson). Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep i sakupljač je, nažalost, dobio najskuplju bocu vinskog sirćeta.
– Kaluđer Dom Perinjon (Dom Pierre Pérignon) nije “izumitelj” šampanjca, te se smatra da on nikada nije izgovorio “ja pijem zvezde”. Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja, dok je ovaj mit, navodno, marketinška prevara.
– Latinsku izreku “In vino veritas” (U vinu je istina), prvi je izgovorio rimski pisac i naučnik Plinije Stariji (Gaius Plinius Secundus).
– U nemačkom muzeju “Speyer” postoji boca vina stara 1600 godina.
– Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.
– Smatra se da je šampanjac najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.
– Ivica čaše za crveno vino je uvijena prema unutra kako bi zadržala arome i “dovela” ih do nosa onoga ko pije ovo piće.
– Madam Pompadur (Madame Pompadour) je izjavila da je šampanjac jedino vino posle kojeg žena ostaje lepa.
– Brzina leta čepa od šampanjca je trinaest metara u sekundi.
– Kolekcionar vinskih etiketa se zove vintitulist.
– Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se na dnu Atlantika, u olupini Titanika. Veruje se da su uprkos havariji i potonuću broda flaše i dalje neoštečene.
– U svetu postoji više od 10,000 vrsta grožđa.
– Prema pravilu ispijanja vina, najpre se služe lakša a zatim se prelazi na teža vina tokom obroka. Osim toga, belo vino bi trebalo poslužiti pre crvenog, mlađe pre starijeg, kao i suvo vino pre slađeg.
– Kada degustirate vino, zadržite gutljaj u ustima nekoliko sekundi, a zatim progutajte ili ispljunite. Ukus dobrog vina će se duže zadržati u ustima.
– Na krajevima vinograda se ponegde još i dan danas sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što one napadnu vinograd.
Izvori fotografija: mitsloansos.mit.edu, adventurewithmelanoma.blogspot.com, justaddwine.blogspot.com
Marina Luković je novinarka koja za sebe kaže da je bedno piskaralo i dosada koja svuda voli da gura nos. Obožava putovanja, čokoladu, Minnie Mouse, svoje prijatelje i smejanje do suza. Veliki je optimista, a paničar po potrebi. Uvek je spremna da pomogne drugima. Ne podnosi ljudsku glupost, licemerje i primitivizam. Životni moto joj je “Carpe Diem”, a vodi se i onim “Dream Big or Go Home!”