Uporediću ljubav i srodne joj oblike sa šahovskom tablom i igranjem šaha uopšte. Srodni oblici ljubavi su ove nove tvorevine modernog doba koje liče na nju, ali zapravo to nisu. Mada, kada malo bolje razmislim i sagledam, srodni oblici su u stvari zamaskirani i nafilovani pokušaji da se voli. Ali više o njima drugom prilikom. Elem, da se vratim šahu.
Baš kao i na šahovskoj tabli imamo crna i bela polja koja gazimo pravolinijski ili po dijagonali. Crna i bela polja i ne igraju toliku ulogu u ovoj igri. Ni to da li preskačemo nekoliko polja ili idemo na sigurno, jedno po jedno. Na koje god polje da staneš, pre tog poteza, iliti koraka, dobro ćeš razmisliti. Strategija i taktika su majka ove igre. Tvoje umno naprezanje i odluka za delanjem vuče potez druge strane. U šahu protivnika, u ljubavi partnera. A da li je polje crne ili bele boje, da li ideš pravo ili ukoso, i kako će takva tvoja odluka rezultirati, saznaješ tek kada na odabrano polje i staneš. Sad već nema nazad, igra je započeta, još samo da se podele uloge!
Neka igra počne!
U šahu svaka figura zauzima svoje posebno mesto, i svaka ima tačno određenu funkciju. Pravila su utvrđena, svaka radi svoj posao. Na igraču je da odluči koju će i kada upotrebiti. Tako pijun uvek pešači, i kako se nalazi u prvim borbenim redovima, najčešće prvi i gine. Nema tu nekog većeg komešanja i iskakanja iz šablona, samo voljom i pameću igrača može duže ostati u životu na šahovskoj tabli. Problem sa pijunima u stvarnom životu, posebno ljubavnom, je što, iako su samo pešadija, daju sebi čin generala. Zapovednika. Kralja!
Pijuni u ljubavi su jedna totalno mizerna bića. Koliko mizerna, toliko i opasna. Toliko su zaglibili tražeći svoju svrhu postojanja na ovom svetu da se njihova mizerija vremenom izobličila i postala težak harač njima samima. Umesto da ga naplaćuju za svoju kraljicu, oni pokušavaju da ga uzimaju od nje. Frustracija, čudo jedno! Crta koja je zajednička svim pijunima, bez razlike, je da su bez ikakvog karaktera, stava, mišljenja – najprostije rečeno (neretko su i prosti) – obični jebivetri kojima promaja duva glavom, a trenutak oblikuje svest o nečemu. Tako, ako naiđete na nekog pijuna lako ćete ga prepoznati. On će se u svemu složiti sa vama, voleće isto što i vi, ići će na mesta na koja i vi, ma uvlačiće vam se u stražnjicu i sa zadovoljstvom je lizati.
Kralj je alfa
Tako, kada pijun vidi konja da preskače po dva koraka da bi vam se približio, počeće da skače poput njega. Ali oko vas, naravno. Ipak, potrebno mu je mnogo više truda, nego na primer jednom lovcu, da obeleži svoju teritoriju i da postanete samo njegov plen. A ako se, ne daj Bože, neki tobdžija ustremi na vas, pijunčič ima da zagrmi pet puta jače nego on, ne bi li vas ubedio u svoju superiornost. Tako to ide sa kompleksima. Imitiranjem drugih do postizanja cilja.
A ako, i kada provalite da imate posla sa ovom amebom, e tu već dolazi do ozbiljnijeg patetisanja i provale nadošlih emocija. Na prvi pogled jako simpatični, na prvi kraj jako dramatični. Na kralja jako osetljivi. Ako imate sreće pa sretnete kralja kome ćete biti dostojna kraljica, pijun će neko vreme izigravati dvorsku ludu, a onda naći novu žrtvu koju će pokušati da pokori. Jer svaki pijun želi jedno, njemu nedostižno – da bude kralj.
Kralj je sigurnost. Kralj je ljubav. Kralj je nežnost. Kralj je alfa! Ne može voda da bude vino. Ne može ni pijun da postane kralj. Uvek je tako bilo i uvek će tako biti. Tačka.
Izvori fotografija:chesspieces.net, forrema.info, yiperoocompany.com
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
