Gledam ih sa smeškom. Deluju tako zaljubljeno dok se miluju pogledima i dodiruju nogama ispod stola. Taman što rekoh golupčići, puče šamar na njegovom licu, a ona odjeknu: Volim te al’ me nerviraš. Tako ti je to u ljubavi. Malo slano, malo slatko.
Muškarac ponekad ima pogrešan dojam o tome šta devojka voli. Pa je pravi ljubomornom i tako sam sebi navlači različita ispitivanja za vrat. Pa se onda žale kako ih žene proganjaju. Mislim stvarno. A sve to dovodi do “nerviraš me” faze. Ne, nikako ne radi stvari koje devojku iritiraju. Osetićeš šta je žena kad poludi.
Voliš me? Volim te, al’ me nerviraš
Ljubav… kako to lepo zvuči kad voliš i voljen si. A šta kada se osećanja pomešaju i desi se maločaš navedena situacija? I to je ljubav. “Kada nije mi dobro i kriv si mi za sve i sve teške reči same svoj put pronalaze. Pitaš se gde smo to i šta radiš tu, zašto takva sam?” Ova scena me je podsetila na film u kojem se gospodin i godpođa Smit ubijaju od batina, ali sve to u igri strasti. Nije li ovo slična priča koja se nekad desila svima nama? Naravno, sa mnogo blažim ishodom.
A sad, zašto me to najčešće nerviraš? Prvo zbog svojih navika. Možda tebi odgovaraju, ali mene nekad zabole. Ponekad me tako nerviraš, jer nisi tu da me zagrliš. A, za jedan topao, istinski zagrljaj bih dala sve. Nekad čak i ne postoji razlog, ali eto nije mi dan. Iznerviram se tako jer je kriza u zemlji i ti si mi prva osoba na koju pomislim, pa nervozu ispoljim na tebi. Nervira me kiša, ali ti si mi kriv kad pokisnem. Ovakve situacije najlepšim rečima objasnila je jedna pesma koja kaže: “Jer nemam kuda kada sa tobom borim se i kada te volim najviše. Kada loše krene mi dan i ceo svet me nervira.”
Voli me il’ me mrzi, svejedno misliš na mene
Nije lako izdržati, ali oni koji stoički podnesu ženska nerviranja, zauvek ostaju urezani u njihovim srcima. Ovo su na kraju samo slatke muke kojih se posle sećamo sa osmehom na licu. Prepričavaju se kao anegdote. Ipak, najviše pogode male bezazlene stvari. Čudno je to kako ignorišemo one koji nas obožavaju, obožavamo one koji nas ignorišu, volimo one koji nas povrede, a povređujemo one koji nas vole. Ovo je lanac koji se zavšava tamo odakle smo krenuli, od sebe. Kad se voli, mnogo se očekuje od partnera. Često uhvatimo sebe kako govorimo: “Volim te, to mrzim najviše.” A zašto? Najčešće jer shvatamo da nam je to slabost, bolna tačka, najskrivenije mesto. Pa ko ga otkrije, uhvatio nas je. Ja, eto, takvih trenutaka imam često. Poludim, pobacam sve po kući i derem se toliko da me i komšije čuju. Nije me sramota, jer znam da se svakome to dešava. Ali, znate li šta još uradim? Pozovem dečka i kažem: “Znaš da biću sama i misliću o nama.” I nekim čudom me prođe i ostane samo ono: “Volim te”.
Do sledeće slične situacije, volite se.
Izvor fotografija: weheartit.com
Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.
