Nisam umela da se zaustavim, nisam umela da obuzdam to osećanje – ja kad volim, predajem se potpuno, i svaki put verujem u to, i nikad ne posumnjam, i uvek mislim da je to ono što sam čekala. A onda BUM, osetim taj udarac, kada me stvarnost lupi u glavu, kada se razočaram, kad nastupi hladnoća. O, ima ljubavi, naravno da je ima… Ja volim, i ne krijem to, ali boli, boli kad pomisliš da možda neće biti to što očekuješ, onda kad ti fali nešto, a ne smeš ni reći šta.

I boli užasno što vidim da te više nema kao pre, i što više nisam sigurna da li je to trenutno ili rupa postaje sve dublja i dublja, i boleće još više ako propadnem u nju bez dna. Ustaću ja, ponovo se dići, ali neću biti ona ista. Nosiću još jedan teret više. Ne mogu da kažem, ne smem da kažem, dešavaju se pogrešne stvari.

U mom srcu uvek ima mesta za tebe

Da li je toliko teško imati obzira, da li ja preterujem kad kažem “voli me potpuno, voli me bezuslovno, voli me i kad sam najgora, jer čak i tada ima u mom srcu mesta za tebe”? Da li je toliko teško obuzdati sve te gluposti, sitnice koje znaju da povrede, ne trajno, ali malo po malo, i postanu već nepodnošljive i veće u očima onoga ko ih gleda često.

Polako pada prašina i zatrpava sve ono što sam čuvala, sve ono što sam štitila od zlih jezika, od loših ljudi, od svakog ko mi je samo jednu lošu reč protiv toga rekao, i zapitah se: Vredi li? I čekam da shvatiš, i nadam se, ipak još nisam otišla daleko, stigni me i uhvati, ne daj da odlutam, zadrži me i podseti na sve ono što smo voleli kod nas, na lepotu svega onoga što smo delili, a što je sada samo rutina.

Ne daj mi da odem, nisam predaleko odmakla

I znaš, shvatimo da smo trošili vreme na gluposti tek kada nam nestane vremena. Kajemo se jer nismo govorili prave stvari onda kada je trebalo, tek kada više nema šta i nema kome da se kaže. Ljudi skoro uvek kasno reaguju. Seti se, moje si sve i želim da to i ostaneš… A ti mi pomozi, jer takve se bitke biju u paru, ne mogu sama, potreban si mi, ali sam previše ponosna da ti to kažem, i neću ti reći, ne bi to bilo to kada bih pred tebe ja stavljala putokaze.

Jovana Sotirov “Ovakva će te teško zavoleti, teško ćeš joj se svideti i teško će ti to ona priznati. Ma, i kad prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti. Ali kad te zavoli, neće te ovakva, prijatelju, nikad ni prevariti ni izneveriti. Takva ti je ona.”