Laslo Polgar (László Polgár) prikazivan je u mnogim časopisima sredinom osamdesetih gotovo kao ludak i bezmalo tiranin kada je zajedno sa ženom odlučio da tri ćerke vaspita i obrazuje kod kuće, te da ih uputi u posvećenje šahu. Socijalistička vlada Mađarske oštro ga je kritikovala zbog ovog “nekomunističkog” poteza, a zapadni stručnjaci zgražavali su se nad primisli o tri deteta koja će po planu i programu oca i majke postati genijalci.
“Genije se ne rađa, već stvara”, govorio je Laslo i uspeo da napravi šahovsko čudo od dece. Pritom, a možda i na blago razočaranje dušebrižnika, sve tri žene odrasle su u zrele i uravnotežene osobe, sa jasnim moralnim načelima. Judit, Žofija i Žuža (Polgár Judit, Polgár Zsuzsanna, Polgár Zsófia) napravile su džumbus na svetskoj šahovskoj sceni i postigle nezapamćene rezultate. Može se reći da su sve tri ušle u legendu, a svaka nosi bar po jednu titulu prve i jedine. Ipak, po zvaničnim podacima može se reći da je Judit najjača šahistkinja u istoriji.
“Žene su sposobne da postignu iste rezultate kao muškarci na polju intelektualnih aktivnosti. Šah je upravo to, pa bismo morali da odbacimo svaku diskriminaciju u tom pogledu”, izjavio je otac Laslo koji se oštro protivio razdvajanju šahovskih turnira na muške i ženske. Shodno tome Judit se veoma retko takmičila u ženskoj konkurenciji (nikada se nije borila u svetskom šampionatu za žene – iz principa), već je isključivo igrala protiv muškaraca. Osim što je osvojila gotovo sve zamislive titule, turnire, nagrade i zvanja, jedina je dama koja je pobedila vladajućeg šampiona u šahu, a smlatila je i devet bivših šampiona.
Osim što je kraljica šaha, Judit je i majka dvoje dece (kaže da je u poređenju s materinstvom šahovski turnir – banja), autorka knjige o šahu (koju je predstavila na Sajmu knjiga u Beogradu), te autorka šahovskog programa za predškolsku decu. Usred gužve oko nastupa u Beogradu – Mađarska je bila počasni gost sajma, a Judit počasni gost izložbenog prostora svoje zemlje – uspeli smo da je privolimo da nam ukratko odgovori na nekoliko pitanja.
WANNABE MAGAZINE: Kada i kako ste otkrili šah?
JUDIT: Počela sam da igram sa pet godina. Bilo mi je sasvim prirodno da u tome sledim starije sestre.
Kako biste definisali sport kojim se bavite?
Šah je borilački sport i zahteva izuzetnu fizičku spremnost i jaku mentalnu stabilnost.
Kako se osećate kao najbolja šahistkinja na planeti?
Osećam se veoma dobro. Uspeh je došao postepeno, tokom godina. Nalazim, ipak, novo nadahnuće za nastavak.
Koliko je popularan šah u Mađarskoj, da li dobija medijsku pažnju koju zaslužuje?
Mađari znaju da igraju šah. Ima igrača koji su poznati javnosti, ali sportu nedostaje više pažnje. U poslednjih stotinu godina Mađari su uvek bili u među privim igračima u svetu.
Osvojili ste mnoge nagrade, da li su vam neke posebno drage?
Zadovoljna sam što imam mnogo vrednih pobeda, pomenuću samo neke. Olimpijsko zlato iz 1988, zlato iz 1990, pobeda protiv Karpova (Анатолий Евгеньевич Карпов) i svetskog šampiona Spaskog ( Борис Васильевич Спасский ).
Da li radije igrate protiv muških ili ženskih igrača?
Volim izazove i uvek sam više igrala protiv muškaraca, jer igraju snažan šah pa mogu da napredujem brže.
Igrali ste simultanku na 25 šahovskih tabli sa odabranim učesnicima i tako pružili nezaboravan spektakl ljubiteljima šaha u Beogradu i Srbiji. Kako su se Beograđani pokazali?
Veoma mi je drago ako su uživali u šahu.
Šta mislite o modi, da li pratite trendove?
Volim da se lepo odevam, a volim i modu, ali ipak više volim ono što mi odgovara, čak iako nije po poslednjem trendu.
Šta biste poručili čitaocima našeg magazina?
Budite svoji!
Izvor fotografija: blog.chess.com
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
Pitanja i odgovore sa mađarskog prevela Niki Trifković-Cséke