Dogodi se pre ili kasnije trenutak, običan, spontan, ali promeni sve. Pogled, osmeh, dodir, reč ili stisak ruke, dovoljan je da nas spoji i poveže nevidljivim nitima. Trenutak kada dva tela počinju da dišu kao jedno, kada jedan osmeh povlači drugi. Trenutak kada se na našim lestvicama životnih prioriteta menjaju mesta. Dogodi se ona. Isprva naivna i jednostavna, potom teška, ozbiljna ili čak bolna – ljubav, osećanje bez koga je život nezamisliv.
Rođeni smo sa njenim domom u sebi. A dom ljubavi- naše je srce. Na početku prazno, a s godinama sve ispunjenije. Često je dom obasjan suncem i toplinom ili se nađe pod strašnom olujom. Ostaju ožiljci, tragovi nepogoda ili čak opekotine, ali srce nam još uvek usporava i ubrzava disanje, još uvek nas čini živima.
Najteže je naći lek za slomljeno srce
Uzrok je onog osećanja kada trčite na kiši, potpuno sami na ulici i ne znate šta biste od radosti. Ili kada preživite težak dan zahvaljujući voljenoj osobi koja je sa vama u mislima. U odraslim ljudima budi decu, a decu navodi da odrastu. Uzrok je onih dugih spremanja i uređivanja, čekanja, ne obraćanja pažnje na sitnice. Uzrok je praštanja, uspomena, uzdignute glave. Uzrok je sedenja na podu kupatila u suzama. Razočaranja. Očaja. Gubitka. Čežnje. Promašaja. Ponekog kilograma više (najgore je što je ipak teža ona praznina u srcu od težine koju pokazuje vaga). Ostavlja u nama najjače utiske budeći najdublja osećanja. Uzrok je neprospavanih noći, ljubomore. Nagoni nas na razmišljanje, promene, ideje, pokreće nas i inspiriše. Ljubav – težak zanat u kom pravila i uputstva ne postoje. Knjiga koju nikada nećete pročitati do kraja. Ne kažu tek tako: ”Samo hrabri vole.”
"Posle ljubavi ostaju čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne... prepune pepeljare i prazno srce... taksisti koji nas nikada nisu voleli... bezbroj navika i uspomena."
Sa dve maske bodri nas i udara, vodi do vrha i spušta do dna. Izaziva osmeh i plač, radost i tugu. Donosi sreću, odnosi ponos. Prepuna je pogrešnih koraka, neizgovorenih reči, šaputanja, kajanja i upravo nas ti njeni mali saučesnici ostavljaju budnima i u kasnim noćnim satima. Taman kada vam oboji svet i mislite da ste progledali, shvatite da vam je samo stavljena šarena marama preko očiju, jer ljubav je slepa. Prihvatamo sve što nam donosi dok još nismo ni svesni šta to tačno podrazumeva. Potpuno prepuštanje, bezuslovna vernost, žrtvovanje, ponekad lutanje, nada, često uzaludna. Nada kao uteha. Najveći problem sa ljubavlju je, zapravo, to što nije izbor. Navikli smo da biramo odeću, kola, hranu, diskoteku, ali ljubav ne. Od nje je nemoguće pobeći, jer je krajnje nepredvidiva. Srce ne bira. Razum bira. Voleti znači ne mešati razum, ići putem kojim srce vodi.
Postoji li čistiji i iskreniji osmeh od onog kog izazove voljena osoba?
Ljubav jeste samo reč, ali reč iza koje se krije bezbroj istina i laži i još stotine reči i priča. Ljubav je hiljadu zašto i hiljadu zato. Beskonačan broj oblika i lica. Ljubav prema porodici, prijateljima, voljenoj osobi. I svaka čini naš život. Bez samo jedne naši životi ne bi bili isti. Hrani nas onim bezbrižnim osećanjem sreće i mira.
Koliko čekati nekoga? Gde? Zašto? I koga? Ljubav takva pitanja ne postavlja. Jednostavno živi u nama i zbog toga je, kako bi rekle junakinje serije “Seks i grad” (Sex and the City): ”Ljubav jedina marka koja nikada ne izlazi iz mode.”
Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Veruje u ljubav jer ume da voli. Živi za dan kada će ostvariti svoje snove i biti uspešna, ispunjena žena. Svoje doživljaje i misli svakog dana deli sa svojim blogom Belgrade Fashion Love. Za sebe voli da kaže je glavna i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.
