Mada već neko vreme pokušavam da se odvojim od onoga da pišem, tj. kada pišem, a izvinićete što me više nema često kao nekada, upetljala sam se u svet odraslih i tu skakućem već neko vreme, pa ne uspevam najbolje da uskladim stvari koje volim i za koje živim (jedna od kojih je diskutovanje sa vama), i one od kojih plaćam kiriju. Prodala sam se, znam, znam. Sad svucite osuđivačke poglede sa lica, nabacite vaš čitalački osmeh koji obožavam, pa da počnemo.

Elem, kao što gore napisah, pokušavam već neko vreme da napravim granicu između onoga što mi se lično dešava (ili ljudima oko mene) i tematike koju ću birati za kolumne. Međutim, istina je da se takva veština stiče godinama pisanja i književnog iskustva, a možda se nikada i ne stekne. Čovek je ono što oseti, ono što doživi, ono što pomisli. Čovek-pisac (a i svaki drugi) je oslikan ne samo u sopstvenom delu i reakciji već i u reakciji svog prijatelja na neku zgodu, nezgodu i prigodu, pa su tako i njegove reči ogledalo života koji živi sam sa sobom i svima oko sebe. S tim u vezi, prodiskutovala bih o tematici koja je već naširoko pominjana, ali mislim da joj, do sada, nismo pristupali na način na koji ćemo danas.

tumblr mcyex1UalT1rk23ujo1 500 Gde se završavaju dečaci, a počinju muškarci?

Čovek je ono što oseti, ono što doživi, ono što pomisli

Priča mi Keti nedavno kako je bila u situaciji koja je poznata svim ženama sveta, ako ne svim, onda barem nas 90%. Dečak koji joj se dopao, naizgled sabran, smiren i odrastao uspeo je da se pokaže kao, pa, samo to – dečak koji hoće sve a ne zna kako to da traži, ne zna kako za to da se izbori, ne zna da se snađe pod uslovima koje je dobio. Vrpolji se, komeša, postavlja uslove koji nemaju veze sa činjeničnim stvarima nego hirovima i nesigurnostima, nestaje na dve, tri nedelje pa se vraća sav glasan i željan ljubavi o kojoj se prethodno govorilo. Pa, tako, on prvo predloži vezu, pa sex varijantu, pa opet vezu i na kraju, kada bude odbijen od osobe koja zna šta želi u životu, koja čuva svoju emotivnu energiju za ljude kojima pripada da je dobiju, on uključi odbrambeni mehanizam pod nazivom ‘poniziću te’ i time, mada ubeđen da je suprotno, ne ispadne frajer nego iskompleksirani izgovor za osobu. A, i, očito, postane epitom svih dečaka obučenih u muškarce koji su nekada postupili (ili i dalje postupaju) kao on.

Comments