Vidim da se u poslednje vreme mnogo polemiše o likovima iz serija. Počela je priča o neosnovanim idealima, pogrešnim vrednostima, “američkoj propagandi” i nezaobilaznoj Keri Bredšo. I svi su shvatili izopačenost koja se krije iza glavnih junaka. Pa se pridoda da su se nekada uzori nalazili u pričama, stripovima, filmovima (ja u to vreme, naravno, ne živeh i mnogo propustih) a sada “moderan svet!” preferira ličnosti sa ozbiljnim devijacima u karakteru. I, naravno, svi su ti antiheroji, iako upakovani u simpatične likove pune životnih mana, ali generalno pozitivci, duboko poremećeni.
Što su Spajdermen, Zagor, Luk Skajvoker ili Holms bolje rešenje?
Naravno, mogu i ja da krenem da se žalim što ne živim u vreme kada su se pisma pisala, ali je činjenica da upadnem u blagu depresiju kada mi se isprazni baterija ili mi whatsapp ne funkcioniše. I bila bih dete za primer da se vratim sa igranke kada mi tata kaže, ali ja obično “zaglavim” u kafani do jutra. Iako sam žensko. Eh, šta ti je 21. vek.
No, da se vratim na serije. Evo, ovako, mogla bih reći da je:
– Doktor Haus: jedna besna,ozlojeđena, ćopava narkomančina. Da zna svoj posao, ali da je u svim ostalim segmentima ličnosti kreten.
– Erik Kartmen: jedno zlo i debelo dete.
– Toni Soprano: nasilni, debeli primitivac koji tuče svoju glupu ženu, i mašta da spava sa svojom psihoterapeutkinjom jer je pametnija od njega.
– Samanta Džouns: ono što se u našem narodu kaže “ku*vetina” koja svoje ponašanje opravdava emancipacijom žena. Da je isprazna sredovečna žena koja nema problema da kaže “#$%&/( sam džinovski #$%&/”.
– Henk Mudi: pisac, alkoholičar, sporadično nasilan, beznadežno zaljubljen u svoju bivšu ženu. I da, u svojoj 50 godini vodi život o kakvom je maštao kao tinejdžer.
– Keri Bredšou: nezrela žena, preterano emotivno emotivna manipulatorka, novinar u pokušaju čije kolumne u stvarnosti, zbog tema i stila ne bi objavili čak ni u…
– Barni Stinson: bankar, okoreli metrosekualac koji spava sa devojkama svojih najboljih prijatelja i mrzi sirotinju.
A mislila sam da ću Duhovnog pamtiti najviše po Molderu iz "Dosijea X"
Ali, ja zapravo mnogo volim Barnija i odgledah svaku sezonu “Kako sam upoznao vašu majku” (How I Met Your Mother). Više puta. Čak njegove izjave znam napamet. Keri je možda kvazi pisac ali mi nikad ne dosadi “volim-ne volim-mrzim Zverku” sindrom. Samanta postoji da me zasmeje. Henk Mudi je lik čiji način života posebno uveseljava mog komšiju. Toni Soprano je bio dugo gledan u mojoj porodici ali moj otac nije poželeo da postane kriminalac i ubica. I nije krenuo na seanse. Dobro, Erik je više omiljen u mom okruženju nego kod mene, ali nije da mi smeta kada krene epizoda “Saut Parka” (South Park). I za kraj, Doktor Haus je kopija Šerloka Holmsa, a evo i zašto:
– Šerlok je detektiv, a Haus dijagnostičar;
– Šerlok ima jednog prijatelja (dr Votsona), kao što i Haus uživa samo u društvu dr Vilsona;
– Šerlok koristi drogu radi zabave, a Haus koristi vikodin jer ima hronične bolove (i jedan i drugi funkcionišu na bazi opijuma);
– Obojica gaje strast prema muzici;
– Šerlok živi u ulici Baker 221B, a Haus u stanu 221B itd.
A opet jednog cene dok drugog osuđuju.
I niko mi od navedenih nije uzor. Ali sam svaku seriju gledala nebrojano puta. I oprostite što ne može da me raduje isključivo Srećko Šojić, jer je zapravo “najrealniji od svih modernih izmišljenih likova”.
Što bi se reklo: čovek ima onu “seljačku inteligenciju” i mi živimo gde živimo, al’ se ja baš nerviram što je ovo poslednja sezona “Tračare” (Gossip Girl).
Pa bih za kraj samo citirala Pokojnu Milevu (nadam se da ne treba i osobu koja se krije iza tog profila da analiziram?) i završila rečima “Haos, mačko… ako me razumeš”.
Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju.
