Posle svakog putovanja vratite se bogatiji za jedno iskustvo, drugi pogled na svet, lekciju iz istorije ili vizuelne utiske. Planirati obilazak najpoznatijeg grada Turske, čiju su sliku vekovima gradili razni narodi i religije i kulture koje su sa sobom doneli, znači da se spremate za ulogu milionera.
U Sultanahmetu, starom delu grada koji je UNECSO proglasio za Svetsko nasleđe, nalazi se trg po kome je oblast i dobila ime.
Carigradski ili Konstantinov hipodrom, Konjski trg (At Meydanı) ili Trg sultana Ahmeda (Sultanahmet Meydanı), kako ga još zovu, nekada je bio mesto okupljanja ljubitelja konjskih trka, trka dvokolica i gladijatorskih borbi, ali i centar svih gradskih dešavanja. Značaj je izgubio u doba krstaškog rata 1204. godine, kada su u pljačkama nestale brojne skulpture i ukrasi, a mnoge druge znamenitosti oštećene.
Smešten između Plave džamije ili Sultan Ahmetove džamije, ukrašene impresivnim orijentalnim mozaicima i poznate po plavim krovovima i šest minareta, i Aja Sofije, koja je najpre bila bazilika, zatim pretvorena u džamiju, a 1935. godine u muzej po odluci Ataturka (Mustafa Kemal Atatürk), trg više nema istu ulogu. Ipak, priča o hipodromu iz doba Konstantina I Velikog i dalje traje.
Iza nekadašnjih velelepnih građevina ostala su tri svedoka. Zidni obelisk, poznat i kao Konstantinov stub, po Konstantinu VII koji ga je obnovio u 10. veku, visok je 32m. Veruje se da je nekada bio pokriven bronzanim pločicama, ali da su u toku Četvrtog krstaškog rata i one postale deo plena.
Zmijski stub donet je iz Grčke u četvrtom veku kao dodatak ukrasima na Hipodromu, ali od nekadašnjeg bronzanog stuba od 8m, ostalo je samo 5,30m. Tri isprepletane zmije stanovnici su videli kao predstavnika zla, pa su otkidali delove spomenika sve dok nije izgubio oblik.
Tutmozisov obelisk od retkog roze granita zauzimao je mesto ispred hrama u Luksoru, ali željni novih dokaza moći, Rimljani su ga u četvrtom veku doneli u Istanbul. Postavljen na bronzano rimsko postolje, najstariji spomenik u gradu oduvek se vezivao za magiju.
Tutmozisov i Zidni obelisk (Konstantinov stub) obeležavali su krivine oko kojih su tokom trka skretale kočije.
Nedaleko se nalazi se još jedno obeležje. Fontana Kajzera Vilhelma II (Friedrich Wilhelm Viktor Albert) u neovizantijskom stilu izgrađena je 1898. godine prilikom njegove posete.
Zahvaljujući velikim cvetnim baštama i fontanama, danas je Hipodrom jedno od omiljenih mesta za okupljanje, piknike ili odmor u popodnevnim satima.
Do sledećeg trga
Izvori fotografija: turkeytravelresource.com, my.opera.com, visit2istanbul.com, tunliweb.no
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.