Nedavno se ispod jednog Wannabe članka otvorila rasprava čitalaca zbog čega se promotuju žene koje su nežne, drage, mile i našminkane, zašto se tretiraju kao prototip žene koju muškarac želi uz sebe i zbog čega se zanemaruje priča o ženama koje nisu to. Tačnije, zbog čega postoji verovanje da muškarci vole (samo) doterane žene, a ne obraćaju pažnju na ove koje su to manje ili koje nisu uopšte. Naravno, ovakva rasprava sa sobom je ponela i dodatna pitanja i sukobljene strane mišljenja koje su došle do one neizbežne tačke u kojoj se hvatamo za stereotipe tipa lepa i glupa, ružna /nedoterana i obrazovana.
Možda ću delovati površno kada ovo kažem, ali verovanja sam da svaka žena uživa da svom muškarcu bude poželjna, da je tretira ne samo kao nekoga s kime će moći da razgovara o Tolkinovom Hobitu ili podsmislu Ničeovog Antihrista, već će uživati da je zagrli, poljubi u rame, vrat, obraz, dodirne joj negovanu kožu i prođe joj rukama kroz kosu i ako ne izgovori, onda pomisli ovo je moje, ovo prelepo biće je moje. Izvinjavam se za ovu površnu izjavu svim osobama koje su na istu prevrnule očima i nazvale me površnom ćurkom. Šta ću. To sam ja – žena koja se fenira i šminka i time doprinosi padu inteligencije žena širom sveta.
Svaka žena uživa da svom muškarcu bude poželjna
Pre nego što se upustim u dalje pisanje na ovu temu, moram da kažem stvar koja je, svidela se ženama ili ne, istina – muškarci su, najpre, vizuelna bića. I mada, kako čujem, muškarci nemaju tip nego samo pojedinosti koje vole, pa ih uklapaju u ženu s kojom su / koja im se dopadne, uvek će prvo primetiti figuru, kosu, ruke, nokte, šminku, tačnije sve ono što spada u kategoriju negovanja sebe. I molim vas, ne brkajte reč šminka sa lopatama premaza namazanih po licu, poistovetite je sa pomagalima koja koristimo da istaknemo lepe stvari na sebi, a sakrijemo ružne. Naravno, sve dok šminkanje uradite kulturno i svedeno, kako odgovara konturama vašeg lica i vašem tenu, a ne izigravate tenisekru koja je upala licem dole u šljaku, muškarci većinom neće znati da li na sebi imate pet slojeva šminke ili ste samo stavile korektor.
Kako je moja predivna Staša rekla (koja inače, trenutno radi na doktoratu tako da vas molim da predrasude ostavite za nekog drugog), a ja apsolutno razumela šta je time kazala i podržala je – umeti dobro se našminkati je dovoljan pokazatelj inteligencije. I, iskrena da budem, ne znam čemu tolika drama oko vizuelnog aspekta. Iako žene tvrde da su emotivno i psihički dublje od muškaraca (a možda i jesmo), i one prvo primete ramena, visinu, oči, kosu, zube, šta god na muškarcu, pa tek onda odluče da li ih interesuje da kopaju dublje i zaljube se u unutrašnjost.
Kada se govori o tom sindromu lepa i glupa i obrazovana i ružna, potrebno je poći od očekivanih, normalnih standarda, a ne ekstrema koji se šetaju na štiklicama od 12cm po Silikonskoj dolini. Eto je, još jedna predrasuda. Možda su i te 12 – centimetara – devojke preinteligentne, ali su odlučile da im je lepše da mirišu na Chanel umesto na lokalne biblioteke. Ne znamo dok ih ne upoznamo. Možda bi najbolje bilo da se svi složimo da negovano i našminkano ne znači glupo, a da neočešljano, nepočupanih obrva i neizdepiliranih nogu i nausnica, obučeno bez stila i reda – ne znači inteligentno. Naravno, tačka gledišta svake žene u garderobi koja podseća na outfit koji je birala slepa osoba, a ne neko ko izlazi na ulicu je da ona previše čita, previše je intelektualno angažovana da bi marila kako izlazi napolje. Vrlo slatko, samo što je i oblačenje kultura, lična. Kao što je i higijena.
Na vama je samo da odlučite da li želite da bude ona zbog koje i on želi da izgleda lepo, ili ta druga pred kojom podrigne bez ustručavanja
Živimo u Srbiji, te retko ko ima novca za poznate marke, retko ko ima novca za brendirane potpetice i sakoe, tačno. Neko to smatra tragedijom naše ekonomije, neko tragedijom naših odevnih kombinacija. Neko, opet, na niz tih šljaštećih brendova gleda kao na zvezdu vodilju i motivaciju da sve to ima – kupljeno svojim novčanikom ili tuđim. Ja ne vidim nikakvu tragediju u tome što ne posedujem neku Pradu, niti smatram da bih bila bolja osoba ako bih posedovala neki odevni Karl Lagerfeld komad. Međutim, to ne znači da neću pokušati da izgledam lepo kombinujući komade garderobe koje imam u ormaru ili koje tek nameravam da kupim. Ne postoji ništa sramotno u tome što znate da ste žena i to volite.
Kolumna koju sam pomenula prvom paragrafu obrazlagala je da muškarci vole fine devojke, kulturne, smerne, one koje ne psuju. I, kao što sam već pomenula, došlo je do diskusije koja je pokrenula pitanja tipa zašto se propagira žena koja je fina, zašto se propagira žena koja ne psuje, hoćete da kažete da to znači da me muškarac neće hteti, ako nisam takva kao što ste rekli? – (parafrazirala sam)
Niko ni od koga ne traži da bude samo jedno ili samo drugo. Crno i belo su senke, dopune paleti boja kojom raspolažu slikari. U životu, crno i belo su ekstremi po kojima većina misli da život može da se razvija. Ne može. Niko nije rekao da će ijedna žena biti ostavljena ako je u nekom trenutku vikala, niko ne kaže da će muškarac pobeći ako žena opsuje. Ono o čemu se priča je da, ma koliko svet išao napred u svojim gledanjima na stvari, i ma koliko sve mi bile snažne i uspešne žene kojima, navodno, ne treba muškarac jer, naravno, sve možemo same, muško-ženska merila ponašanja će se još dugo zadržati na onom nivou gde je žena nežna, ljupka i meka, a muškarac snažan, jači, opasniji. I, kad sagledate dobro stvari – šta je loše u tome što će vam muškarac poneti torbu ili poneti teže kese iz supermarketa? Ja želim da meni moj muškarac otvori vrata restorana. Biološki smo građeni tako da su muškarci izdržljiviji od žena, a žene tolerantnije na prag bola. I, ako uspemo da se dogovorimo da iskoristimo i jedno i drugo kako dolikuje, neće biti problema.
Istina, kaže se kako subjektivni apsekt nije merodavan, ali, lično, smatram da nijedno drugo gledanje na stvari ne može pomoći da neke stvari shvatimo onakvim kakvim jesu, a ne onakvim kakvim ih doživmo. Kada ste u društvu žene koja pljune na ulici, zapali cigaru dok hoda, sedne raširenih nogu umesto prekrštenih ili skupljenih, dođe prljave kose i izgovori nešto tipa Gde ste pičke? , kako odreagujete? Prvo ste šokirani, možda i zgroženi, onda pomislite na to kako li vi delujete nekome, pa u glavi odredite kako bi ta pomenuta devojka trebalo da izgleda i da se ponaša. Naravno, neki muškarac će ovo doživeti kao baš slatko i šarmantno. Sigurna sam. Možda će videti kako uz tu devojku ne mora redovno da se kupa, kako sa njom neće imati probleme tipa ne, u toj haljini ne izgledaš debelo, i kako će, u nekom trenutku, moći da sede na pločniku nekih stepenika i dele dvolitru piva. Zašto da ne. Žena ortak, žena za svaki dan.
Na vama je samo da odlučite da li želite da bude ona zbog koje i on želi da izgleda lepo, ili ta druga pred kojom podrigne bez ustručavanja. Na vama je da odlučite da li radije izdržite torturu depilacije ili se opustite pa se depilirate svakog trećeg meseca. Svi volimo različite stvari, ništa to nije sramota. Samo vas molim da to što ste vi odlučile da volite drugu opciju ne znači da je neka druga devojka površna jer odlazi kod frizera. Niko nije pametan dok se ne dokaže, niko nije lep dok nije zadovoljan sobom. Niko nije ništa što bi neko drugi trebalo da oštro osuđuje dok o tome nema dovoljno dokaza. S toga, red bi bio da svi odlučimo šta hoćemo da budemo, i kada odlučimo, tražimo svoju mušku dopunu koja će voleti naše opredeljenje.
Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.
