Tog leta, sinonim za grad bio je – sparina. Užasna, nervirajuća sparina. Upekla zvezda, upeklo Sunce, pa upek’o i asfalt, i ravnica, pa i Novi Sad u paketu. Taj dan meteorolozi su naznačili kao pakleni petak. I bilo je, zaista, pakleno toplo.
Žudeli su svi za predvečerjem, za daškom vetra. Žudeli su da se ne znoje njihova tela, već krigle piva ispred njih. Pivo – jedino ledeno dobro u čitavoj vrelini.
U sandalama jarkih boja, u lepršavim haljinama, kose mokre od celodnevnog plažarenja, ušetale su u novosadski epi centar provoda. U epi ulicu, tačnije. Lokal do lokala, usko vezan jedan do drugoga. Kada se tu zadesiš, nemaš mnogo prostora da odlučuješ u koji bi klub radije ušao. Kud’ se masa kreće, krećeš se i ti. Samostalno koračanje je misaona imenica. Njišete se tako, svi džumle. Drugaricu držiš za prst, šatro “Tu sam!”, a onda ti isklizne i taj jedan, jedina spona. A onda je izgubiš iz vidokruga, ukopaš se tu gde jesi i pričekaš petnaestak minuta. Vratiće je reka ljudi iz suprotnog smera. Ne sekiraj se. Provod tek počinje.
Te noći, sve je bilo na njihovoj strani
Destinacija određena. Omiljeni klub. Potom ulazak u isti i, eto je! Pesma uz koju uvek oberučke mlatara. Zna koliko smešno i čudno u isto vreme deluje, drugarice su joj naznačile nekoliko puta, a i uvek dobije po koji dobronameran lakat u rebro. Al’ što bi se reklo – ona to tako.
Pogledom traže i ubrzo i lociraju slobodan sto. Fenomenalan girls night out u najavi. Konobar je bio njihov veran ortak te noći, uvek bi im se našao u okolini kada su htele da prekriju čašama sto. A i momak za miksetom, baš kao da je znao njihove muzičke želje. Od toga nije moglo bolje. Ili jeste, ali nije ni znala sve dok bolje nije došlo.
Nedugo potom, šarmantna grupica momaka ulazi u klub. I ona pretpostavlja da je to ono bolje i da upravo dolazi. A do devojaka zuji prazan sto. Tek što je otišla prethodna tura. Pametnim momcima ne treba crtati, znatiželjan pogled i – dve sekunde kasnije već su naručivali osveženje, baš tu, iz komšiluka.
Komšije k’o komšije, uvek spremne da nazdrave i proćaskaju. Na prvo “Živeli!” i na prvi kontakt očima, jer se red, je li, zna, doslovno ju je opio pogledom. On, a ne piće.
Neprimetno je uštinula drugaricu i prošaputala: “Ko je on? Vrti mi se u glavi od načina na koji me gleda.”
Zaista jeste bio simpatičan. I lep. Zapravo, bio je totalni frajer! Ali ne onaj tip momka koji je univerzalna lepota, onaj za kojeg svaka devojka kaže “Ma lutkica je!”. Ne, ne to. Ovaj je bio nekako filmski lep. Interesantno lice koje je ključ uloge.
Gledao ju je i gledao, i već drugo nazdravljanje je bilo drugačije. Njihove čaše se nisu sudarale preko stola, sada je već sedeo tik uz nju. Nije mu mnogo trebalo da rastumači ženski pogled. Pametno muško – dobar ulov.
Razmenili su tek nekoliko reči. Muzika im nije dozvoljavala više. Bila je malo preglasna za njih koji su u tim trenucima želeli da se čuju. Ipak, snašli su se. Komunicirali su bez reči. Komunicirali su čulima. Dodirom i pogledom. I duboki udasi jasno su se osetili. Gutala je vazduh što je brže mogla, jer se činilo kao da joj istog ponestaje. Da je bar od dima i gužve.
Uživala je u njegovom društvu. Videlo se da je srećna i da joj lepo stoji. I sreća i on.
“Trebalo bi da krenem” – izgovorio je. “Nisam iz grada. Zapravo jesam, ali ne iz tvog. Moj grad je na Savi. Dođi nekad, pokazaću ti splav na reci.”
“Hvala ti na pozivu. Splavarila bih s tobom, rado. Ostanimo u kontaktu.”
“Bilo bi mi zadovoljstvo” – rekao je uz širok osmeh. I ona mu je verovala.
Da li ga je posetila? Ne znam. Jedva čekam da mi ispriča. A onda ću to podeliti s vama, obećavam. Znam samo da je naredna tri dana imala najlepši mamurluk ikada doživljen. Ne od pića, od njega.
Izvori fotografija: favim.com, austinlehman.com, lifeinmanywords.tumblr.com
Jovana Stojmenović čvrsto veruje u osobine horoskopskog znaka škorpije, i često se poziva na iste. Uglavnom je racionalna, mada se ponekad zagubi u sopstvenim mislima i beleškama. Nedavno je krunisana za internacionalnu dragu Savetu.
