Ko je ovde lud? Jesi li ti, ili sam ja? Ili si ti samo lud, a ja glupa? Koji je ovo put da izlazim na ova ista jebena bela vrata, okrećući besno glavu naglim pokretima i skrivajući pogled da mi ne bi video ružan izraz lica? Ćutiš, jer znam da znaš. Brojao si. Gade.
Nemoj. Ne seži tom hrapavom rukom za mojim krhkim telom! Ne seži za mojim izdrobljenim delićima srca tvojom kamenčugom od srca. Fuj, kako mi se gadiš. Vidim moje istrulele poljupce na tvom čelu punom nabora. Vrat ti je smežuran od mojih ugriza, a grudi crvene od mojih noktiju.
Brojao si... Gade!
Koračam po snegu na kom ostaju samo tačkice od moje štikle. Takav si. Tačkica u mom životu… Pa nastavim… i vidim da je previše tačkica na snegu. Previše si bio tu, znam. Bežim od tačaka, jer u tome sam najbolja. U bežanju od sopstvene ludosti i mržnje.
Ne znam, nemam predstavu kako da vratim one izgubljene minute gušenja tvojim rečima, poljupcima i onim izlazima na ona bela vrata. Vidiš, ona su mi u sećanju, pošto sam toliko puta izlazila na njih i istim se putem vraćala da im znam pukotine napamet. Kvaka je od onog starog nerđajućeg čelika i škripi kada se otvara. Neprijatan zvuk. Ali bar je bolji od tišine. Nerviralo te je to, ali eto vidiš, takvi smo ti mi bili. Škripali smo. Škripala su naša srca, naši ugrizi…
Ništa ne razumeš. Ne razumeš da mi je stalo do tebe, ali da smo tako odvratni i ne možemo da budemo jedno, da se zadržimo satima tik jedno uz drugo i da zamirišemo na jedan miris. Nije ni važno i ako bude miris hrane, bitno da je zajednički.
Znaš, ja smem da budem srećna. Smeš i ti. Mi smemo. Ali kao da nećemo, smemo samo zajedno da se gušimo, u ovom smradu ljubavi… Želim da se završimo, da neko spere sve ono što podseća na MI, da nestanemo, jer svi nam se rugaju. Napravi promaju, otvori bela vrata da izađe smrad naše ljubavi i naših dodira. Neka ih vetar odnese daleko i uništi da se slučajno neko ne uhvati za to, pa proživi ono što smo mi.
Gledaj dok izlazim i slušaj kako ću jako lupiti, onako da će kvaka zaškripati i na kraju pući, je l’ te to podseća na nekoga?
Sonja Savović za sebe kaže da se ne utapa u masu. Voli New York, žurke, momke i teretanu. Mrzi neuspehe, ali kaže da su oni samo jedna stepenica do uspeha. Ne sudite jој na prvi pogled, jer je to iskrivljena slika.
