Dejvid La Šapel (David LaChapelle) rano je spoznao da u sredini prosečnih neće daleko stići. Oduvek ekscentričan, nije se uklapao u očekivanja ni kalupe i već sa 15 godina pobegao je iz gimnazije gde ga niko nije prihvatao zbog “nastranog” ponašanja i “neprimerenog“ oblačenja. Za incident koji je odredio njegov životni put zaslužni su njegovi drugovi iz škole koji su ga gađali tetrapacima mleka jer se obukao kao kauboj. Poražen i ogorčen kod kuće je dograbio tablete za smirenje spreman da ih proguta i spere flašom jeftine žestine. U poslednjem trenutku shvatio je da isuviše voli svoje roditelje da bi bio tako sebičan i slab.
Umesto padanja u tinejdžerski očaj, Dejvid La Šapel napustio je školu i zapucao pravo u Njujork i to baš u čuvenu Diskoteku 54. Tako mlad, uz natezanje, uspeo je da se izbori da bude tamo gde pripada. Tu nikome nije smetalo njegovo kaubojsko odelo. Svi su mislili da je baš kul.Već sa 18 godina zvezde su se poklopile i postao je deo ekipe Endija Vorhola (Andy Warhol) koji je pokrenuo tada alternativni magazin “Interview“ u kojem su objavljivani isključivo intervjui sa najvećim svetskim zvezdama: umetnicima, dizajnerima, glumcima, pevačima i rediteljima. Dejvid je tada napravio listu svih poznatih ličnosti koje bi voleo da fotografiše. Nedavno je našao taj spisak i u najsvežijem intervjuu za “Guardian“ ispričao da je slikao sve ljude koje je kao fotograf početnik sebi zacrtao.
Pomalo radoholik, Dejvid je vremenom postao fotograf bez kojeg se nijedno važno snimanje nije dešavalo. Bio je toliko tražen, jer su njegove ideje ekscentrične kao i njegova priroda, a poznatima je to godilo jer su se osećali kao deo umetničkog poduhvata. S druge strane, kritičarima nije bio omiljen. Iako su njegove fotografije privlačile pažnju, provocirale i prodavale magazine, mnogi su ga smatrali šarlatanom bez mnogo talenta i veštine, koji poznaje puno važnih ljudi i podilazili ukusima samozvanih modnih urednika i zahtevima časopisa za koje radi. Niko ga nikada baš nije nazvao lošim fotografom, ali su mnogi podržavali stav da su njegove fotografije komercijalne, a ne umetničke.
Zbog godine napornog rada i kompromisa, uključujući i udovoljavanje divama i manekenkama, Dejvid je počeo da biva iscrpljen i razočaran. Pre svega je bio razočaran sobom što je iz raznih razloga, uglavnom podgrejanih taštinom, dopuštao kompromise u radu koji su doveli do toga da ga niko ne doživljava ni kao umetnika ni kao čoveka. Osećao je da je postao samo deo mašinerije površnosti i prodavac imidža, potpuno otuđen od pravih vrednosti i stvarnosti.
Potraga za novim smislom odvela ga je iz grada na havajsko ostrvo Maui, gde je kupio ostatke nekadašnje nudističke kolonije i povukao se. Sada se bavi umetničkom fotografijom i pokušava da opomene na različite globalne transformacije u društvu i predstavi kako on vidi njihov uticaj na čovečanstvo. Posle svega što je iskusio, Dejvid La Šapel kaže da je konačno slobodan. I dan danas tvrdi da je najbolji osećaj na svetu što više ne mora da slika nijedan portret Madone (Madonna), niti da režira najnoviji spot Britni Spirs (Britney Spears).
Izvori fotografija: blogspot, Artinfo.com , fashionweekdaily.com, ylovephoto.com, 2.bp.blogspot.com, think-work-play.com
Prethodne tekstove iz serijala “Ovako to rade uspešni ljudi” možete pronaći ovde.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.