Sa romantičnim intrigama na umu napravili smo istorijski sled poznatih parova koji su delili interesovanja, sofisticiranost, kulturna mišljenja i oduševljenje intelektom.
Žan Pol Sartr (Jean-Paul Sartre) i Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir)
Nevenčani, radikalni lideri posleratnog filozofskog perioda, bili su moćni par nove generacije. Feministička autorka knjige “Drugi pol” (The Other Sex) i francuski filozof egzistencijalista bili su partneri u poslu i u mudrosti, iako su često živeli odvojenim životima. Oni su bili moćan par koji je živeo nezavisnim životima. Vreme su ispunjavali odlaskom u kafe gde su pisali svoje knjige.
Volter (Voltaire) i Emili du Šalet (Émilie du Châtelet)
Volter je za svoju dugogodišnju saputnicu, matematičarku, fizičarku i spisateljicu Emili du Šatlet jednom prilikom napisao: “Ona je bila veliki čovek čija je jedina mana bila to što je žena.” Dvorac Sireja (The Château de Cirey) je bio njihovo kraljevstvo u kom su se venčali i zajedno živeli. Tamo su napravili biblioteku od preko 21,000 knjiga i provodili vreme raspravljajući o metafizici, filozofiji, istoriji, moralu i religiji. Nakon njene smrti, Volter je pisao prijatelju: “Nisam izgubio ljubavnicu već polovinu sebe, dušu za koju je moja duša bila stvorena.”
Harold Pinter (Harold Pinter) i Lejdi Antonija Frejžer (Lady Antonia Fraser)
Nobelovac, pisac Harold Pinter i cenjena istoričarka i biograf Lejdi Antonija upoznali su se na zabavi nakon proslave otvaranje jedne od Pinterovih predstava. U tom trenutku su oboje bili venčani, ali je strastvena ljubav brzo procvetala, napravivši skandal u medijima. Njihova spisateljska ljubav trajala je 33 godine. Nakon njegove smrti Antonija je napisala memoar “Zar moraš ići?” (Must You Go?).
Džon Adams (John Adams) i Abigejl Adams (Abigail Adams)
Ljubav predsednika Sjedinjenih Američkih Država i njegove supruge i savetnice Abigejl Adams možemo skupiti u 1,200 pisama koje su jedno drugom slali. Ovaj politički orijentisan par delio je duboko poštovanje jedno prema drugom i često vodio raspravo o Vladi, pravima žena i religiji.
Pjer Kiri (Pierre Curie) i Marija Kiri (Marie Curie)
Ljubav ovo dvoje revolucionara u nauci započela je laboratoriji. Pjer i Marija bili su laboratorijski partneri. Tokom svojih studija otkrili su Polonijum, Radijum i ljubav prema biciklizmu. Marija je došla u Pariz na studije matematike i fizike. Nakon što je stekla diplomu, planirala je da se vrati u Poljusku, ali je u međuvremenu upoznala Pjera. Njihova hemija u laboratoriji i van nje dovela je Pjera do Nobelove nagrade za fiziku dok je Marija pomogla osnivanju medicinskog istraživačkog centra “Kiri Instituta” (The Curie Institute) u Parizu i Varšavi.
Džordžija O’Kif (Georgia O’Keeffe) i Alfred Stiglic (Alfred Stieglitz)
Stiglic je bio fasciniran ženskom umetnošću kada je upoznao Džordžiju O’Kif 1916. godine. On je imao razumevanja za žene čiji su radovi u to vreme bili u senci dela Getea (Goethe) ili Edvarda Karpentera (Edward Carpenter), koji su smatrali da su žene manje sposobne za intelektualna dostignuća, a više emotivne i sa jačom intuicijom. Stiglic je smatrao da bi ženska umetnost bila subjektivni doživljaj čiste emocije. U O’Kifovoj je našao i intelektualnog saputnika. Njihova pisma su dokaz zajedničkih pogleda na umetnost ovo dvoje uticajnih ličnosti ranog 20. veka.
Martin Hajdeger (Martin Heidegger) i Hana Arent (Hannah Arendt)
Kontroverzna ljubav između nemačkog filozofa koji se priključio nacističkoj partiji i njegove studentkinje, Jevrejke, koja je kasnije postala politička teoretičarka, skovavši termin “banalnost zla” bila je predmet mnogih rasprava. Ljudi su se godinama pitali da li je njihova veza uticala na validnost njihovih kulturnih i filozofskih dostignuća. Odgovori na ta pitanja nisu ništa jasniji ni sada, u 21. veku.
Piter Abelard (Peter Abelard) i Eloiz d’Aržontel (Héloïse d’Argenteuil)
Odnos između francuskih srednjovekovnih naučnika Eloiz d’Aržontel i Pitera Abelarda obeležen je tragedijom i frascinacijom. Eloizino znanje latinskih, grčkih i hebrejskih tekstova i gledišta koja su bila progresivna za 12. vek privukla su pažnju filozofa i teologa Abelarda. Par je započeo nezakonitu vezu, koju nije odobravao Eloizin stric. On je kastrirao Abelarda i primorao ga na monaški život, a Eloiz da postane časna sestra. Njihova legendarna pisma bacaju svetlo na srednjovekovni, intelektualni život gde su religijska i filozofska mišljenja ispitivana i osporavana.
Beatris Veb (Beatrice Webb) i Sidni Veb (Sidney Webb)
Ovo dvoje zaljubljenih socijalnih ekonomista, pisaca i tvoraca političke reforme oformili su reformističko društvo osnivanjem “Londonske škole ekonomije” (London School of Economics).
Meri Liki (Mary Leakey) i Luis Liki (Louis Leakey)
Intelektualno partnerstvo između čuvenih arheologa brzo je postalo romantično. Ono je Luisa Likija koštalo istraživanja na univerzitetu u Kembridžu, jer je bio oženjen u to vreme. Međutim, nesrećan sled okolnosti nije sprečio doprinose ovog para na polju ljudske evolucije.
Izvori fotografija: guim.co.uk, urdunovals.blogspot.com, Britannica.com, tumblr.com, newsreublic.com, theredlist.com, observatorio-arendt.com
Saška Stojadinović je studentkinja Fakulteta političkih nauka, ponosna Vodolija zavisna od knjiga, pisanja, preterano pričljiva i ćutljiva u isto vreme, rođena u pogrešno vreme. Večito dete.