Uspeh je danas tako blizu svima, nikada ni u jednom vremenu nije bio dostupniji. Mogućnosti su oružje koje je svima na dohvat ruke, bitno je samo koliko smo vešti u rukovanju. Priče “drugi su mi krivi, nisam imao sreće, vezu, leđa” nisu više u modi, prosto ovo društveno nebo zaklanjaju samo oblaci manjka vere, samopouzdanja, straha od privremenog poraza. Naša spremnost da se pošibamo sa lošim okolnostima, da okrvavimo svoj nežni materijal u grudima i da tako osakaćeni nastavimo dalje pretvara nas u ratnike prvog reda.
Otima se iz misli citat: “Boj se ovna, boj se govna, a kada ćeš živeti?”
Vreme u kome se na pijadestal stavlja sloboda, moć govora, intelekta, znanja uvek donosi dobre prilike, a to vreme nas se bliži jer najveće oluje donose najsjajnije sunčeve zrake. Zakuvajte životnu kafu, zapalite cigaretu tvrdoglavosti i malo tračarite sa sobom o svojim istinskim potencijalima, šta je to što vas čini neuhvatljivim vanzemaljcem i u čemu niko nije vi? I u čemu vi niste drugi? Konkurencija je dobra, samo onda kada imate jak konkurentski signal. Ipak postoje tržišta na kojima se vrednuju samo unikati. Nemojte se osvrtati na to ko ste bili i ko ste sada, računa se samo ono ko ćete biti. Za početak pogledajte sebe u ogledalu i ophodite se prema tom odrazu kao najsavršenijoj kreaciji jer to zapravo i jeste, možda je u vetrovima zvanim život dobila koju sedu vlas, boru, tužan pogled, manjak osmeha, ali ne mari negde u oklopima duše tinja vatra uspeha, samo joj dajte slobode da se razbukti.
Prvi postulat za sreću jeste duševni mir, ne dozvolite da životnim prostorom defiluju utvare zla, zavisti, ljubomore, pakosne misli koje bi po svaku cenu da spotaknu onog koga ne mogu da prestignu, ni da dodirnu. Mir koji dosegnete svojom dušom je kompas po kome se krećete životnim putevim, da li je nešto dobro ili loše procenjujete na osnovu toga koliko ste duboko u sebi čvrti i nepokolebljivi. Taj unutrašnji sklad je magnet sreće, uspeha, materijanog i nematerijalnog. To je osnovni začin života koji neutrališe ukuse negativnosti, strahova, zabrinutosti, ljutnje, besa koji jelu daju ukus gorčine od koga svakome pripadne muka.
Ne jurite za parama, jer ćete na ulaznim vratima tog mikro pakla ostaviti svoje zdravlje, energiju, osmeh i ljubav, tu potpisujete nevidljivi ugovor u kome postoji samo jedan član po kome svojevoljno i bez prava na poništenje pristajete rob. Novac zarad novca je rođenje zarad smrti. Radite ono što volite, makar i za džabe, kada najmanje budete očekivali nadoknadu stiće će multiplikovana.
Nikada nemojte zaboraviti da volite, da se smejete, da plačete, da budete čovek od krvi i mesa. Uvek stavljajte sebe na probe, ne dajte da se uljuljkate u privid jedne pozicije jer je sve ciklično, reče Heraklit: “Panta rei”, kao i “Većina je osrednjih malo je onih koji vrede”. Izađite iz posudice istih i dokažite ko ste.
I za kraj najvažnije je ono što je Brajan Trejsi (Brian Tracy) napisao: “Ako stalno ne učite i ne unapređujete sebe, budite sigurni da neko drugi tamo negde to radi. Kada budete sreli tu osobu, izgubićete.”
Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.
Jelena Pavlović – dete i čovek, PR, pisac, autor romana “Tajne robotovog mozga”, “Mladost pod oklopom”, suvlasnik kragujevačkog portala Prava priča. Istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.