“Dobro došli! Osećajte se kao u sopstvenom dnevnom boravku, gde iz udobnosti svoje fotelje pratite rasplet nekog filma. Ili španskih serija, mada znam da su primat sada preuzele turske.
Znam da ste u kafiću i da vam ne deluje toliko ušuškano i intimno kao vaša kuća. Ali, kada ste već naglas odlučili da pričate o vama, ne tako dobro znanim osobama, onda je red da vas ova kuća počasti možda još jednom turom pića, da bi zaplet delovao još neverovatniji. Uživajte!”
Ispirate usta, a tečnosti ni na vidiku? Ali zato su vam oči i na potiljku. Sve uspete da ispratite. Ko je sa kim, kada i kako ušao, izašao, pričao, smejao se. Usavršili ste i tehniku čitanja sa usana, pa tako znate i tvrdite šta neko nekome zapravo i govori. Dovoljno je da bacite samo letimičan pogled krajičkom oka, da uhvatite nekoga. I to je to! Znate priču! A počeli ste, Boga mi, sve bolje da vladate i čitanjem facijalnih ekspresija. Evo ruke, i deset cvetića na tome.
E, radio Mileve, pa vaša frekvencija nikako da se ugasi. Zbog vas takvih, nije ni čudo što je predrasuda ovoliko. Sudije ste i dželati. Sve vi znate. Donosite zaključke o nekome samo na osnovu mrvice onoga što vam je poznato o toj osobi. Čak ne mora ni da vam bude poznato, sami iskonstruišete određeni razvoj događaja i plasirate ga vama sličnima – kao stopostotno tačan. A kako svi žude za nekom vrstom egzibicionizma, početno slovo neminovno trpi ispravke, pa tako od jednog A na kraju ispadne Š. A čak i ne liče, zar ne?
Dobićete po njonji, ako već do sada niste!
Koren svake predrasude je zabluda. A vi se svesno održavate u zabludi. Nemam ništa protiv, to je vaš izbor, ali nemojte molim vas, i druge da dovodite u iste. Mada, zablude se i razjašnjavaju. Samo je potrebno ne prihvatati ih kao polaznu tačku u nekom od odnosa u koji stupate sa drugim ljudima. Možda se na kraju ipak ispostavi da je neka od govorancija dušebrižnika i tačna, ali uglavnom to nije slučaj. Ali ako slepo robujete predrasudama, onda vam, nažalost, ipak pomoći nema. Terasa bi najbolje opisala vašu širinu, i u neku ruku, vaše mentalne sklopove.
Uspeh se teško prašta. Zavist ujeda sa svih strana. Loša energija struji vazduhom. Čemu tolika frustracija tuđim izgledom, materijalnim stanjem, duhovnim stanjem? Da možda vi nemate to što neko drugi poseduje? A užasno želite? Ovo nije sama srž problema, ovo je samo zadiranje u njega. Problem je daleko složeniji. Problem je samo maknuti se sa mesta i raditi. Raditi na sebi, svakodnevno, raditi za sebe! Tako oplemenjujete svoje stanje duha, svoje misli, i tako vaš život polako dobija smisao i red. A složićete se, plitki razgovori, često i senzacionalni, ne donose vam baš neki napredak? Tupkate u jednom mestu, gledate tuđe živote, pratite tuđu sreću, sladite se tuđom nesrećom. Mizerno.
Ali neka, neka priče samo kruže. Vi znate da vas ludo… Jebi ga, ne volimo vas, često i ne znamo da smo glavna tema vaše jutarnje kafice, ali nema veze, neka priče samo kruže!
Izvori fotografija: metroflog.com, ipon.es
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
