Industrija zabluda, lepršavih snova i želja koje prkose razumu zavladala je planetom. Živimo u vremenu ponavljača, kradljivaca ideja, ljudi-prečica, “lakih” snova i love – i sve je to nekako prihvatljivo, vari se, ali pitanje je dokle tako?
Dopinguju glupost svakoga dana novim rijaliti ćumezom, u kome se kote nestvarno budalaste vizije silikona i bicepsa. Samo da nam je hleba i pornića, da dan što pre ode na počinak, a jednog dana i mi. Smejemo se, a sreće nigde, pričamo o nemoralu, zgroženi smo primitivnošću, pljujemo na neobrazovane, a saučestvujemo u uništenju vrednosnog sistema, ponekad i neprimetno uživamo u tome. Iščekujemo novi čin, zaplet, peripetiju, skriveni voajeri izlaze na površinu, dok stomak krči, gomila dece bira svoj životni put, razvija se nova profesija “starletizam”, vidici se sužavaju, nasilje cveta i svi smo mirni, spokojni, zaluđeni. Živimo u veoma prljavom, zagušljivom i unosnom vrednosnom ambijentu.
Vreme je da kolektivno naučimo da bolji postoje. U susretu s njima, oni loši đaci uvek pronađu nekog keca u rukavu, da ih sapletu, da im lupe packu ili da ih oteraju u ćošak, mada zaboravljaju na privremen karakter svoje pobede. Pamet ima tu privilegiju da na glupost gleda sa tačke žaljenja.
Motiviši sebe da budeš svoj, uz saznanje:
– Najposebniji je osećaj kada ne morate da budete kao svi.
– Za sreću, napredak i uspeh potrebno je ponekad i da se padne. Štos je u ustajanju, ne u poderanim kolenima, bolovima i stidu. Osmeh srca zaleči sve.
– U vama je vaspitanje da budete laf za sve i svakoga. Račune svode samo oni koji prežive vetrove visine, ne promaju prizemlja.
– Važno je da ne budete čovek sredine, ušuškan i zaštićen u masi – start i cilj su jedine pozicije pobednika.
– Najbitnije je da od svih ponuđenih opcija izaberete sebe.
– Vreme je za revoluciju.
Negde u prirodi postoji sistem obrazovanja, ako se osvrnete na njega – biće vam jasno da i lav i zebra imaju istu poziciju, ravnopravni su, motiviše ih ista potreba – da prežive. Lav trči da ulovi, zebra da pobegne i izbegne čeljusti lava. Kao što je priroda odredila da dijamant seče samo dijamant i da se babe i žabe ne mešaju – prosto je sve u životu smesa istog, a različitog, važno je samo da dobro definišete svoju ulogu u kosmosu. Nemamo šta da izgubimo, na dno ne možemo, već smo tu. Malo hrabrosti, mnogo pameti za poneti u bitku sa vetrenjačama. Život ima super štos – tera te da živiš ma kako se osećao. Nema stajanja u mestu. Ugasite televizor, ne primajte signale rijaliti stvarnosti, bežite od prizemnog – jer dugujete nebu zvezdu u koju možete da se pretvorite snagom uma i volje.
Jelena Pavlović – dete i čovek, PR, pisac, autor romana “Tajne robotovog mozga”, “Mladost pod oklopom”, suvlasnik kragujevačkog portala Prava priča. Istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.