Moja baka je uvek govorila da je vojska od smotanih klipana pravila prave muškarce. Nije to bila samo zajebancija i igranje rata. Nekada su roditelji s radošću slali svoje sinove u vojsku da bi sazreli i postali ljudi. Tek kad to obave, mogli su da traže sebi žene. Oni “muškarci” koji nisu odslužili vojsku loše su se kotirali na tržištu potencijalnih mladoženja – njih su žene tretirale kao škart.
Sad su muškarci sami sebi ukinuli vojsku (ako dođe do nekog rata, računaju da će žene iz svojih tašni povaditi suzavce i dezodoranse i rešiti stvar). Dečaci uglavnom sazrevaju po kladionicama, igraonicama i još ko zna kakvim sličnim “institucijama”, i u većini slučajeva napreduju samo do nivoa smotanih klipana. Nemaju neke posebne vrline niti manire, ali toga nisu svesni, pa im ne predstavlja problem da, puni vere u svoje urođene i prirodne mužjačke sposobnosti, jurišaju na devojke. U nekoj fazi svog mentalnog razvoja ubedili su sebe da, pošto su “jači” pol, treba samo da budu bahati, prosti i divlji, da bilduju mišiće i sve žene sveta će biti njihove. U svom pristupu prema njima pridržavaju se jednostavnih pravila koja postoje u životinjskom carstvu – prvo malo riči, skiči ili šta već umeš, a onda pokušaj da naskočiš na nju. Misle da zaslužuju da ih tretiraju kao muškarce samo zato što okolo nose muda u pantalonama. Uzor su im Tarzan i Konan Varvarin i onaj pećinski frajer iz crtaća što mlati ribe toljagom, pa ih onda tako onesvešćene za kosu odvlači u svoj brlog.
Danas su izgleda žene i lepši i jači pol
Kapiram da je bakina priča u vezi sa vojskom imala svoju poentu. Da bi dečak postao muškarac mora, pored mišića, da nabilduje i svoj duh (ili dušu – kako ko voli da kaže), svoj karakter i um. Pravi muškarac mora da bude jak u svakom smislu: i emotivnom i intelektualnom i fizičkom. Kažu da je vojska stvarala takve. Nije se bezveze govorilo da žene vole oficire. Kad izgradiš sebe kao muškarca i počneš da poštuješ to što jesi, onda naučiš da poštuješ i ženu i sve ono što ona predstavlja. Takvih danas ima vrlo malo. Ovo što je trenutno u ponudi većinom je roba sa lažnom deklaracijom, falsifikati koji se skupljaju i po širini i po dužini i vrlo brzo potpuno nestaju. Možda deluju čvrsto i snažno na prvi pogled, ali iza te lepe fasade obično se krije jedna ogromna emotivna i intelektualna šupljina. Mislim da su danas žene i lepši i jači pol, a “muškarci” su samo pol. Suprotan pol.
Zbog toga ja iz principa ne govorim: “Drago mi je” prilikom upoznavanja sa muškarcima. Samo se smeškam. Izvini, dečko, eto, upoznala sam te, a to da li će da mi bude drago zbog toga ili ću kose sebi (ili tebi) da čupam, to ćemo tek da vidimo. Ne dajem ishitrene izjave.
Prethodne tekstove iz serijala “U društvu sa Ninom” možete pročitati ovde.
Nina ima previše godina da bi bila devojka, ali premalo da bi bila žena, zato sebe smatra damom u najlepšim godinama. Psuje, grebe, namiguje, pravi se fina – prilagođava se svakoj situaciji. Veruje da je bolje nemati ništa, nego imati bilo šta.
