Nisam baš sasvim sigurna zašto sam ga volela. Bilo je toliko razloga, da bi bilo suludo da izdvajam neki ponaosob. Znam samo da sam se svaki put tresla od treme kada sam očekivala da zakuca na vrata. Nikada nije zvonio. Tako sam uvek znala da je on s druge strane brave.
Uvek sam imala vino. Lepo, domaće, slatko. Voleo je da pije to vino. Ponekad bi uzimao cigaretu od mene, pa bi je onako u slast pripalio. Nije bio pušač. Mislim da je to radio samo da me zavede. I uspevalo mu je. Sve mu je uspevalo. Samo, pogrešio je u jednom – on je mene zaveo mnogo pre toga. Ja sam pala na njega čim sam ga upoznala. Nije on od onih tipova s kojima ti treba vremena. Ne treba ti ništa. Dovoljno je da ga vidiš i ti ćeš umirati za njim. Jebi ga, tako to ide, valjda.
